Vučić u „Mondu“: Neću da komentarišem priznanje Kosova, to bi uticalo na pregovore

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za pariski list "Mond" da Srbiju po pitanju Kosova i Metohije i odnosa sa Prištinom - najteže tek čeka, ali ako se postigne mir onda za Balkan postaje sve moguće.

237

PARIZ – Na Kosovu i Metohiji je reč o sudbini stotina hiljada ljudi, o vekovnom teritorijalnom sukobu. To je ključno; ako to pitanje ne bude rešeno, Srbija neće imati budućnost, pojasnio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije u intervjuu „Mondu“ koji je objavljen pod naslovom „Kosovo: Srpski predsednik spreman da razgovara o svemu“.

S druge strane, kako kaže, ako se postigne mir – sve postaje moguće za Balkan i na kraju će svi morati da naprave ustupke.

Na pitanje da li ti ustupci mogu da idu do priznavanja nezavisnosti Kosova, rekao je da ne želi da komentariše  tu temu, jer bi to narušilo poziciju Srbije u procesu pregovaranja.

„Ali, spremni smo da razgovaramo o svemu što može da nas dovede do kompromisnog rešenja. Mnogi ljudi u mojoj zemlji, čak većina mojih sunarodnika, više vole da taj konflkt ostane zamrznut. Oni čekaju da neko čudo stigne iz Rusije, Kine, Indije… Nikada nisam ohrabrivao takve stavove“, naglasio je Vučić.

Priština do sada nije ispunila ni jednu svoju obavezu: Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali (Foto: Tanug/AP/Darko Vojinović

Naprotiv, upozorio je on, kako je prenela agencija Tanjug, zamrznuti sukob može da isklizne u svakom trenutku, i najmanji incident može da sruši celu konstrukciju.

Potrebne su nam, rekao je Vučić, investicije i ekonomska atraktivnost, a za to je, objašnjava, potrebna stabilnost i predvidivost.

„Ali, to rešenje mora biti pravedno, inače će se Srbi osećati poniženo“, istakao je on.

Upitan koje korake je spreman da napravi kad je reč o Kosovu, Vučić je podsetio da od 2013. godine kada je potpisan Briselski sporazum, ništa nije urađeno na formiranju Zajednice srpskih opština. Evropljani, kaže Vučić, dobro vide ko je najpouzdaniji partner, a kosovski Albanci moraju da shvate da niko od nas nema budućnost ako se to pitanje ne reši.

Vučić se osvrnuo i na poruke koje su francuski predsednik i nemačka kancelarka uputili nedavno u Sofiji na evropskom samitu, a u  vezi sa evropskim integracijama. On je ocenio da su te poruke bile ohrabrujuće, ali je i napomenuo da niko nije tako veliki entuzijasta koliko bi to želele zemlje na Balkanu.

On je odgovorio i na pitanje da li cilj da Srbija bude spremna da se pridruži EU 2020. godine još uvek ima smisla posle stava koji je nedavno francuski predsednik Emanuel Makron izneo u Sofiji o potrebi da se EU reformiše pre nego što bi došlo do novog proširenja.

„To je realnost u koju moramo da se uklopimo, ne radimo na snovima. Francuski predsednik mi je izgledao pozitivan, iako je ukazao na potrebu da se EU ojača pre razmatranja novih članstava. On je pravi lider upravo zbog toga što može da kaže teške stvari“, rekao je Vučić.

Istakao je , takođe, da Srbija mora da uradi svoj deo posla.

„Moj pristup se razlikuje od pristupa Edija Rame (albanskog premijera). Ne želim ni za šta da molim. Moramo da radimo svoj deo posla, moramo da pravimo pomake radi sebe samih“, istakao je Vučić.

Aleksandar Vučić sa članom Odbora nemačkog Bundestaga za odnose sa EU Manuelom Sarazinom (Foto: Tanjug/Dimitrije Gol)

On je podsetio i da već treću godinu za redom Srbija ima budžetski suficit.

„Evropska komisija pozdravlja naš ekonomski napredak. Znamo šta treba poboljšati: vladavinu prava, slobodu izražavanja … Ali potrebno nam je više stranih ulaganja“, rekao je predsednik Srbije.

Upitan zašto je srpskim vlastima toliko važno da se Srbija pridruži Evropskoj uniji, kada je taj blok u krizi, Vučic odgovara da su „evropske vrednosti cilj broj jedan“ i da želi da njegova zemlja pripada takvom tipu društva – društva koje ima demokratiju, slobodu, slobodnu trgovinsku razmenu. Pritom, predsednik Srbije je podsetio da 68 odsto trgovinske razmene Srbija obavlja sa EU, te da je značaj zbližavanja jasan.

„A pre svega, mi smo deo Evrope. Tokom migrantske krize morali smo da nadziremo mnogo veći broj prelaza nego mnoge evropske zemlje, mi koji smo sto puta manje bogati od njih. I to smo radili na vrlo korektan način“, rekao je Vučić.

Što se tiče atraktivnosti Evropske unije, on ističe da, ako uporedimo SAD i Evropu, „EU ostaje svetionik demokratije“.

Na pitanje „Monda“ šta bi Srbija donela Evropskoj uniji, Vučić odgovara da, sa stanovišta evropskih kolega, postoji više važnih razloga da Srbija ne bude primljena, kao ni druge zemlje Zapadnog Balkana.

„Ali postoji barem jedan veoma dobar razlog da nas prime u EU: otkako je osnovana, EU se zasniva na miru i stabilnosti, sve ostalo se može popraviti, prilagoditi… Ako, međutim, imate nestabilnost, sukobe na vašoj teritoriji, ne možete ništa da uradite. Većina država članica to shvata“, objasnio je predsednik Srbije.

Po tim osnovnim pitanjima, kaže Vučić, Francuska i Nemačka se slažu.

„Makron je zvezda u usponu, svi ga slušaju, ali po tom pitanju on će se složiti sa Angelom Merkel. Oboje su zadovoljni razvojem Srbije. Emanuel Makron mi je rekao da će doći u Beograd ove godine i ja vam obećavam, dočekaće ga najveća masa u Evropi“, istakao je Vučić.

Na konstataciju novinara francuskog dnevnika da Srbija, paralelno sa evropskim ambicijama, pokazuje „neuništivo“ prijateljstvo koje je vezuje sa Rusijom, i na pitanje ide li to jedno s drugim, predsednik Srbije odgovara da tu nema nikakve protivrečnosti.

Kako s njima na kraj: Angela Merkel, Tereza Mej i Emanuel Makron (AP Photo/Darko Vojinovic)

„Francuski predsednik, uostalom, kaže isto to – da je Rusija prijateljska zemlja. S naše strane, mi želimo da ojačamo naše tradicionalne veze sa Rusijom, našu trgovinsku saradnju. U vojnom smislu, mi smo neutralni, ali naravno, na evropskom smo putu. Isto govorim u Briselu, u Vašingtonu ili u Moskvi. I Vladimir Putin nikada ništa nije rekao protiv naših evropskih ambicija“, ističe Vučić.

Upitan da li bi se Srbija danas pridružila evropskim sankcijama protiv Moskve, kaže da bi njegova zemlja, kao članica EU, ispunila sve svoje obaveze, ali da u pregovorima o pristupanju sa Briselom još nije otvoreno poglavlje 31 (o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici).

„Nadam se, i čak sam siguran da će se za pet ili šest godina odnosi sa Rusijom u potpunosti promeniti“, kaže Vučić, podsećajući i da Srbija nije priznala Krim kao sastavni deo Rusije i ističe da bi, „kad bismo to uradili, to značilo da bismo podržali nezavisnost Kosova“.

„Stavite se na naše mesto. Koja stalna država članica Saveta bezbednosti UN podržava naš teritorijalni integritet? Rusija. Možemo li da sebi pucamo u noge? Svi razumeju našu poziciju“.

„Mond“ navodi da, među slabim tačkama kad je reč o pristupanju Srbije EU, Evropska komisija redovno podvlači nedostatke u pogledu vladavine prava, pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala, a Vučić na to kaže da i po tim pitanjima – Srbija napreduje.

Na opasku pariskog dnevnika da je Vučić političku karijeru počeo u ultranacionalističkim redovima i da je bio ministar kod Slobodana Miloševića, on je ponovio da se, što se tiče prošlosti, ne stidi ničega, te da nije počinio nikakav zločin.

Aleksandar Vučić i David Mekalister (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)

U odgovoru na pitanje francuskog lista da li je na putu da postane autoritarni lider, Vučić je odgovorio takođe  pitanjem:

„Da li sam dosad sprečio neke proteste opozicije? Jesam li ikada uhapsio nekog demonstanta?“, pri čemu je ocenio da njegovi politički protivnici, za razliku od njegove stranke SNS, ne rade ništa i da kontrolišu tek nekoliko televizijskih kanala, koje ljudi ne gledaju.

Kada je „Mond“, međutim, naveo da Srbija svake godine nazaduje na tabelama koje pokazuju stepen slobode medija, Vučić je na to kazao da ozbiljno shvata izveštaje o slobodi medija i da ima stvari na kojima se mora raditi sa novinarima, ali da su mediji – generalno slobodni.

„Ja sam politička ličnost koju najviše napadaju u Srbiji“, zaključio je predsednik Vučić.

Možda Vam se takođe svidi:
Loading...