Izbeglički kampovi van EU? Signal očajnih vremena…

Zaboravite Bregzit i trgovinski rat – diplomatski sukob izbio je između Italije i Francuske, i to oko 600 migranata koje niko nije želeo da prihvati, ocenjuje ABC njuz, dodajući da je brod sa tim migrantima, koji je na kraju prihvatila Španija, pokazao da su najveći izazov za Evropu - upravo migranti

9.160

RIM/PARIZ – U tesktu se navodi da nije stvar u stotinama hiljada ljudi koji su proteklih godina pristigli preko Mediterana.

Turska ih je prihvatila više, čak i „maleni“ Liban i Jordan prihvatili su dva miliona izbeglica, ukazuje američka televizija, a preneo je sajt B92.

Kako se navodi, pitanja ko treba da preuzme odgovornost za one koji dolaze, kao i da li bi u evopskim zemljama trebalo da postoji sistem kvota za raspodelu izbeglica, žestoko se osporavaju.

„Oni koji su delovali sami, uglavnom su naljutili svoje komšije jer se problem prelio. Međusobno poverenje između nacija u bloku je isparilo“, navedeno je u tekstu.

Dodaje se i da su antiimigracione partije eksploatisale haos, osvajajući glasove dok su izazivale strah od stranaca.

Strani radnici najčešće obavljaju poslove koje domaći radnici ne prihvataju

„Sve dok odbijamo da priznamo da imamo problem kao kolektiv, koji može biti rešen samo zajedničkim rešenjima, sve dok to ne vidimo, nećemo ni naći rešenje“, rekao je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans.

„Pašćemo svi kao zajednica“, dodao je on.

Evropska unija, ističe se u tekstu, sada se suočava sa kolektivnim neuspehom, boreći se za reformu pravila azila (Dablinska regulativa).

„Ako se regulativa ne popravi to bi mogla da bude smrtna kazna za bezvizno putovanje i lako prekogranično poslovanje širom Evrope – dva krunska postignuća u bloku“, navedeno je u tekstu.

Borba za “popravku Dablina“ za dve godine nije se pokazala uspešnom.

Nije bilo uspeha u nameri da se promeni najveća “dablinska kontradiktornost“: migranti moraju da traže zaštitu u prvoj zemlji EU u koju dođu.

S obzirom na to da većina migranata u Evropu dolaze preko Turske ili Libije, to bi značilo da treba da traže zaštitu u zemljama poput Grčke i Italije.

Upravo je to pravilo bilo i razlog tenzija oko broda “Akvarijus“ koji je prevozio 629 ljudi, uključujući trudnicu i decu koja su spaseni na obali Libije.

Italija, koja kontroliše spasilačke misije u Sredozemnom moru, zaustavila je brod, tvrdeći da mu je Malta bliža i da ona treba da preuzme odgovornost.

Francuski predsednik Emanuel Makron je potom optužio Italiju za “cinično, neodgovorno ponašanje“.

To nova vlada u Rimu nije mogla lako da proguta, tvrdeći da francuska policija blokira hiljade migranata koji pokušavaju da napuste Italiju, pridržavajući se pravila EU o azilu.

Onda je uskočila nova španska vlada, koja je ponudila luku u Valensiji, gde će brod da bude prihvaćen.

“Ovo nije nešto gde bi Malta, Italija, Grčka ili Španija trebalo da budu ostavljene same. Zemlje koje nisu na Mediteranu ne bi trebalo da koriste geografiju kako bi oslobodile sebe od obaveza“, rekla je visoka zvaničnica EU za migracije Roberta Metsola.

Opasnost ili pomoć: Došljaci u Evropsku uniju (Pixabay.com)

Kako se navodi u tekstu ABC, problem je isključivo politički, ne i tehnički. Mađarska i Poljska odbijaju da prihvate izbeglice, a druge nacije jedva da su doprinele ranijem neuspelom pokušaju EU da razdeli teret izbeglica.

Problem je stavio veliki pritisak na nemačku kancelarku Angelu Merkel, koja je 2015. godine odbila da zatvori vrata za migrante koji beže iz Sirije i Iraka. Sada ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer želi da odbije izbeglice koje su registrovane bilo gde drugde.

Austrija i Danska, u međuvremenu, razvijaju ideju o izbegličkim kampovima izvan Zapadne Evrope, tačnije na Balkanu.

Direktorka Evropskog instituta za migracionu politiku Elizaber Kolet navela je da su takvi planovi “signal očajnih vremena“.

“Te ideje… Izgledaju dobro na papiru, ali je teško naći zemlju koja nije članica EU, a koja je voljna da bude ’vazal’ u ovom smislu, ili stvoriti sistem koji bi zapravo funkcionisao. Ono što se promenilo sada je nivo političkog očaja uključenog u ostvarivanje ovih ideja. Zemlje su volje da stave više toga na sto – to jest da plaćaju zemlje trećeg sveta više – i manjesu zabrinute zbog toga koliko dobro one funkcionišu“, rekla je ona.

Nova migrantska ruta trasirana je odskora i preko Sarajeva

Evropski lideri naložili su da rešenje mora da bude nađeno ovog meseca.

Nijedno nije na vidiku, a Merkel i njene kolego ponovo će o tome morati da razgovaraju na samitu 28. i 29. juna.

Nova italijanska vlada obećala je da će deportovati desetine hiljada migranata što pre, a to će postizanje sporazuma učiniti još težim.

“Evropa može da bude primer svima na ovom pitanju, ali moramo da vidimo stvarnu političku volju i da odustanemo od retorike. Lopta je u njihovim rukama. Svet gleda“, zaključila je Metsola.

Možda Vam se takođe svidi:
Loading...