Državi krivi inženjeri koje su angažovali Koridori Srbije

Ko sve ostaje bez licence za rad

539

Država odgovornost za rušenje potpornog zida na Koridoru 10 svaljuje na projektante i izvođače. Bez licence ostaju svi koji su potpisali izmene projekata.

Gordijevčvor odgovornosti za rušenje potpornog zida na Koridoru 10, u Grdelici, još se nije odmrsio. Nadležni su i u sredu uveravali da im je prvi zadatak i najveći prioritet bezbednost puta i pronalažanje krivaca. Sama slagalica događaja koji su doveli do loše utvrđenog brda, međutim, još nije složena. Izvesno je da država dobar deo tereta svaljuje na projektante, jer je ministarka građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Zorana Mihajlović u sredu najavila da će od Inženjerske komore tražiti oduzimanje licenci svima koji su potpisivali izmene projekta od 2010. do sada. A izmena je bilo – 11, pišu Novosti.

Ko je sve kriv za loše urađen posao istražuje Bezbedonosno-informativna agencija. Ona, inače, proverava i sve druge velike infrastrukturne objekte. Ministarstvo, s druge strane, očekuje da će najveći deo naknadnih troškova snositi izvođač radova „Azvi“, koga, takođe, smatraju odgovornim. Ipak, naručilac tolikih izmena projekta, potvrdila je u sredu ministarka Mihajlović, bili su – „Koridori Srbije“.

– Deo odgovornosti pada i na izvođača, ali izvođač nije jedini odgovoran – rekla je u sredu Zorana Mihajlović. – Postoje razni interesi i sumnjala ja ili ne, i pre i sada sam tražila da se uključi BIA u istragu i ispita taj slučaj. Biće i drugih projekata za koje ću to tražiti. Biće preispitan svaki papir. Od Inženjerske komore ćemo tražiti da svim inženjerima koji su od 2010. do 2018. stavili potpise na projekte kosine koja je pala u Grdelici, kao i svima koji su odobrili 11 revizija na projektu, oduzmu licence. To ćemo uraditi, pre svega, da bismo zaštitili dobre od loših inženjera. Svi sada očekuju da nekom skidamo glavu, to bih možda najviše i ja volela, ali pričamo o projektu iz 2010. i mora svaki papir da se pregleda. Imaćemo i odgovore i završen Koridor 10.

Ministarstvo građevinarstva je dozvolu za ovu deonicu izdalo 2010. godine i nikad više nije informisano o promeni projekta. Kada se prošle godine obrušila kosina pred tunelom „Predejane“, Ministarstvo je tražilo proveru svih 100 kosina duž Koridora 10. Stručnjaci su izdvojili 20 najrizičnijih, a među njima je bila i ova upravo srušena. Država je platila novi projekat koji predviđa galeriju umesto kosine.

U Inženjerskoj komori Srbije, od koje će Ministarstvo tražiti oduzimanje licenci odgovornim projektantima, upozoravaju da je poslednji incident opomena stručnjacima i onima koji odlučuju o kapitalnim investicijama.

– Nažalost, svedoci smo da se u primeni Zakona o javnim nabavkama kao preovlađujući kriterijum kod izbora projektanata i izvođača radova, uzimaju minimalne cene – upozorava Latinka Obradović, potpredsednik UO Inženjerske komore. – Zbog primene tog kriterijuma, kao posledica najčešće se dobije slab kvalitet projekata i izvedenih radova. Po istom principu, u cilju uštede, prilikom izrade prostornog plana i eksproprijacije zemljišta, najčešće se uzima što manja širina zaštitnog pojasa pored auto-puta. Zbog toga prilikom izrade kosine, njen nagib je veći od tehnički savladivog, pa pri projektovanju i kasnijem izvođenju, nastaju ovakvi problemi.

U Inženjerskoj komori se nadaju da su svi angažovani za izradu projektne dokumentacije, oni koji izvode radove i vrše stručni nadzor, poseduju licence koje izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Youtube prtscr

Pokušali smo u sredu da čujemo komentar i od kompanije „Azvir“, izvođača radova. Spekuliše se da su oni, uz preprojektovanje i saglasnost investitora, predložili jeftinije rešavanje odvoda vode. A nakupljena voda je najverovatnije kumovala rušenju potpore.

U „Azviru“ su nam, međutim, odgovorili da ne možemo da razgovaramo ni sa kim jer „niko ne daje nikakve informacije“.

Da bi se ovakvi i slični incidenti ubuduće izbegli, neophodno je primeniti nemački princip odnosno praksu koja se sastoji u temeljnom planiranju, znači ozbiljna studija izvodljivosti, prostorni plan sa širim pojasom eksproprijacije zemljišta, detaljna geotehnička istraživanja – dodaje Latinka Obradović. – Neophodan je izbor najkvalitetnijeg projektnog rešenja, a onda po dobijanju dozvole za izgradnju, projekat se završava u brzom i efikasnom izvođenju uz strogi stručni nadzor.

Izvor Novosti
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...