Aleksandra Belića nazivaju lingvistom veka

Belićeva unuka Marina Kosanić prisetila se kako se sa sestrama igrala pored svog deke dok je on pisao i radio

229

BEOGRAD – U okviru 16. Međunarodnog kongresa slavista u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti organizovan je okrugli sto „Aleksandar Belić u istoriji slavistike“, posvećen jednom od najznačajnijih srpskih filologa i lingvista, nekadašnjem rektoru Beogradskog univerziteta i predsedniku SANU.

Upravnik Međunarodnog slavističkog centra prof. dr Dragana Mršević Radović nazvala je Belića (1876-1960) lingvistom veka, istakavši da je on obeležio prvu polovinu 20. veka da bi nakon njega nastala Belićeva lingvistička škola i kroz nju Belić ponovo bio prisutan.

Aleksandar Belić

„Sa njim je počela jedna nova era u lingvistici. Završilo se sa starom filologijom, sa mladogramatičarskim pristupom, počeo je da se izučava jezik u svoj svojoj sveobuhvatnosti, u svim slojevima, jezik kao konkretan jezik i kada pogledate Belić je bio u osnovi u svim oblastima“, rekla je Mršević Radović Tanjugu.

Belićeva unuka Marina Kosanić prisetila se kako se sa sestrama igrala pored svog deke dok je on pisao i radio.

„Nijednog momenta mu nije bilo teško da nam odgovori, da nam objasni, da nas savetuje i nikada nije odao utisak da mu smeta što ga prekidamo. Bio je vrlo dobar kozer i društvo se uvek zabavljalo, dolazio je recimo i Andrić. Tu se diskutovalo, razgovaralo, ali za mene je on bio samo moj deda. Rasla sam uz njega i bili smo manje-više drugovi, s tim što se njegova slušala“, ispričala je Kosanić Tanjugu.

„Prvi je u našoj nauci rasvetlio Vukovu borbu za jezik i pravopis. Bio je odličan predavač, kozer. Došli smo na prvi čas i odmah nam je sve razjasnio, počevši od stava da su „šare ćirilice lepše od šara latinice““, ispričao je Jovanović, dodavši da je u Belićevo vreme ćirilica diskretno bila potiskivana, rekao je teatrolog Raško Jovanović iz poslednje generacije Belićevih studenata.

Međunarodni slavistički centar izdao je troknjižje posvećeno Beliću.

Međunarodni slavistički centar izdao je i biobibliografija „Aleksandar Belić (1876-1960)“ koja počinje „Porodičnim slikama“ na osnovu razgovora sa članovima porodice, zatim sledi deo posvećen Belićevom životu i delu, sećanja Isidore Sekulić i Raška Jovanovića i velika bibliografija, dok je na koricama Belićev akvarel, jer je slikarstvo bio njegov hobi.

Izvor Tanjug
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...