Život na Kosovu bi se ugasio bez Gazivoda

Veštačko jezero i hidrocentrala Gazivode su od strateškog značaja za opstanak i budućnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji

196

Zajedno sa Trepčom i trafostanicom Valač, Gazivode su strateški veoma važne i za Srbiju u celini, podseća predsednik opštine Zubin Potok Stevan Vulović uveren da će Srbija uspeti da sačuva i Gazivode i Trepču i Valač kao svoju imovinu.

„Gazivode su naš opstanak, naš razvoj. Bez Gazivoda Kosovo i Metohija ne bi ni postojali. Ako bismo recimo isključili vodu u termoelektranama, one bi ostale bez proizvodnje, to bi kao posledicu imalo prestanak snabdevanja električnom energijom, prestao bi svaki vid proizvodnje, prestalo bi snabdevanje pijaćom vodom preko 700.000 ljudi, ugasile bi se informacione tehnologije, ugasio bi se život na KiM“, objašnjava Vulović, zbog čega su Gazivode važne i Prištini i jedan od glavnih razloga za njihovu borbu da preuzmu kontrolu nad Severom KiM.

Svi argumenti da je pitanje vlasništva nad hidrosistemom Gazivode kojim upravlja Javno preduzeće za vodosnabdevanje i za proizvodnju i distribuciju električne energije „Ibar“sa sedištem u Zubinom Potoku, nesporno su na srpskoj strani što bi trebalo da bude i presudno u eventualnoj „korekciji granica“ ili „razgraničenju“ Prištine i Beograda, ubeđen je Vulović.

Oko 80 odsto površine jezera Gazivode nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom jezero pripada opštini Novi Pazar, naveo je Vulović.

On podseća da je gradnja brane i celog projekta hidrosistema finansirana iz razvojnih sredstava Svetske banke sedamdesetih godina prošlog veka, a da je celokupni kredit u iznosu od nešto više od 900 miliona evra otplatila Republika Srbija i jedan deo Ðerdap.

„Imao sam prilike da pogledam sve te originalne ugovore koje je potpisao Josip Broz Tito. Učešće KiM je u raseljavanju srpskog stanovništva sa tih prostora, zapravo samo u delu eksproprijacije, koja kada vi vidite koliko je plaćen kvadrat zemlje u odnosu na ono što im je Svetska banka priznala kao kapital, on je nešto oko 70 miliona evra tako da je njihovo učešće u gradnji manje od jedan odsto“, kazao je predsednik opštine.

Prema njegovim rečima, danas u održavanje Gazivoda ulaže isključivo Republika Srbija i lokalna samouprava, a za četiri i po godine JP „Ibar“ koje se ranije moglo, kaže, nazvati rupom, danas predstavlja jedno od najuglednijih preduzeća u Republici Srbiji, koje poseduje bonitetsku ocenu AA plus i radi se na tome da se dođe do bonitetske ocene AAA, najače ocene na svetu.

Upitan da li bi potpuna kontrola Srbije nad Gazivodama mogla da dovede do novih sukoba između Srba i Albanaca, Vulović je kazao da je Kosovo i Metohija trenutno prostor na kojem se malo toga rešava dogovorom, već se dogovori uglavnom postižu uz pomoć pretnji.

Izvor Tanjug
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...