AI portret prodat za sumanute pare, kod je razvio smoreni tinejdžer, čemu više umetnost? (FOTO)

Je l' ovo sada umetnost? Je l' se sada za ovo daju pare?

244

Slika koju je stvorila veštačka inteligencija prodata je za 432.000 dolara na aukciji u Njujorku, preneli su elektronski mediji iz SAD. Slika je nazvana „Portret Edmonda Belamyja“ i to je prva slika koju je potpuno stvorila veštačka inteligencija, ali ova prodaja prilično iznenađujuća iz nekoliko razloga.

Počnimo od najočiglednije: slika je delo algoritma zvanog Generative Adversarial Networks (GANs), a na njoj je radio umetnički kolektiv Obvious iz Pariza, koja je očekivala da slika bude prodata za rang cena od 7.000 do 10.000 dolara!

Obvious je prvo algoritmu dao podatke oko 15.000 slika naslikanih između 14. i 20. veka, da bi deo algoritma koji stvara uspeo da razume te radove i počeo da stvara sopstvene slike. Taj deo algoritma zove se Generator, dok je posao drugog, koji se zove Discriminator, bio da vidi da li je sliku napavilo ljudsko biće ili Generator. Ovaj proces se nastavio dok Discriminator nije uspeo da pravi razliku između radova. U tom trenutku se Obvious odlučio za prodaju.

Nakon šokantne dolazimo do drugog velikog iznenađenja, odnosno ozbiljnog problema: da li je posao sa umetninama došao dotle da plaća sumanute novce za delo algoritma i ignoriše školovane, vešte i kompetentne umetnike koji su potrošili mnogo vremena na školovanje i koji pokušavaju da žive od umetnosti?

I treće i možda najšokantnije, ovaj algoritam je počeo kao delo 17-godišnjeg tinejdžera kome je bilo dosadno. Kako prenosi Washington Post, Robbie Barat je pre dve godine utrenirao kompjuter da pravi originalne rep pesme tako što mu je dao oko 6.000 tekstova pesama Kanyea Westa. Onda ga je naučio da pravi pejzaže i aktove tako što mu je davao hiljade slika koje je pronalazio na internetu. Onda je kod „aploudovao“ na GitHub, platformu za deljenje kodova, da bi drugi mogli da uče iz njega.

Kod je sa GitHuba pokupio Obvious i…znate i dalje kako ide priča.

Barrat danas ima 19 odina i radi za razvojnu laboratoriju AI-ja na Unverzitetu Stenford. On je bio iznenađen, baš kao i svi mi.

„Stvarno sam očekivao da ljudi koriste kod kao komponentu svojih radova, ali nikad mi nije palo na pamet da bi neko mogao da proda te radove iz prostog razloga jer to nije nikakav kvalitet. To je bio samo projekat koji sam napravio u slobodno vreme kada sam imao 17 godina“, rekao je Barrat za Post.

Obvious čine tri 25-godišnja studenta iz Francuske, koji su svojim radom na pozajmljenom kodu došli do toga da AI sliku stave na aukciju kod Kristija, uz radove Vorhola i Lihtenštajna.

Barrat je posle na Twitteru izrazio svoju nevericu, ali je i podelio lični osećaj da je možda oštećen. Diskusiju njega i Obviousa možete pročitati u temi koja počinje od ovog tvita:

Da stvari budu još gore, relativno mala zajednica ljudi koji se bave AI umetnošću naprednija je od Obviousa i to ne malo. Nemački AI umetnik Mario Klingemann, koja je Obvious naveo kao inspiraciju, rekao je Postu da je potpuno šokiran i da je u početku mislio da je to samo „obična šala među oligarsima“.

„Ovo je jezia umetnost sa estetskog stanovišta. Morate da se potrudite oko nečega da biste mogli da ga nazovete umetnošću. Ovaj portret je nešto što bukvalno bilo ko može da uradi. Možete da klonirate ovaj kod sa GitHuba, pokrenete kompjueter i počnete. Nisam znao da je umetnost o tome. Trebalo bi da možete ad stavite svoj potpis na to, da se vidi vaš rukopis, da učinite delo svojim uloženim radom. Za to je potrebno učenje i pronalaženje nečeg novog“, reka je Klingeman.

Izvor Techbrif
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...