Čega ima više: Zvezda u svemiru ili zrnaca peska na Zemlji?

"Svemirska odiseja spremna da primi svoje prve putnike"

31

BEOGRAD – Više od 600 naučnika i naučnih demonstratora iz svih krajeva Srbije i sveta, prirediće publici svih uzrasta nezaboravnu avanturu kroz niz eksperimenata, šou programa, interaktivnih radionica i filmova na 6.500 kvadrata na Beogradskom sajmu od 29. novembra do 2. decembra u okviru programa 12. Festival nauke .

Svemirska odiseja biće spremna da primi svoje prve putnike i odvede ih na put do svemirskih stanica, korak bliže ka brojnim zvezdama.

Da li ste znali da se procenjuje da je broj zvezda u svemiru veći od broja zrnaca peska na svim plažama i pustinjama na Zemlji? Uprkos tome, ukoliko bi putnik namernik seo u auto i vozio brzinom od 160 km/h, do prve sledeće zvezde u našoj galaksiji trebalo bi mu 365 milijardi godina.

S druge strane, ljubitelji pomorskih avantura biće u prilici da saznaju koliko daleko danas ide brodogradnja i kako će izgledati brodovi budućnosti.

Zahvaljujući spoju različitih naučnih disciplina, ovi brodovi biće izgrađeni od karbona, a njihovi propeleri proizvedeni uz pomoć 3D štampača.

Razmišljajući o Zemlji budućnosti, Festival nauke baviće se i inovativnim arhitektonskim rešenjima koja su već sada na dohvat ruke.

Naučnici će tako inspiraciju pronaći u najzelenijem gradu na svetu – Kopenhagenu, ali i u najvišoj zelenoj zgradi „Taipei 101“ visokoj 509.2 m, koja se nalazi u Tajvanu.

Izuzetna pažnja biće posvećena i novim izvorima energije, koji bi našu planetu mogli da sačuvaju od daljeg propadanja, a naš život učine podjednako lakšim i zdravijim.

Primera radi, za samo jednu sekundu Sunce nam daje energiju 35 miliona puta veću od struje koja se tokom čitave godine proizvede u SAD.

Toga je sigurno bio svestan i čuveni Leonardo da Vinči, koji je još tokom godina provedenih u Vatikanu planirao industrijsku upotrebu solarne energije, koristeći konkavna ogledala koja bi usmeravala solarno zračenje i grejala vodu.

Festival nauke krenuće malo dalje, pa će solarnu energiju preusmeriti na pokretanje pravih malih aviona.

Posetioci Zemlje budućnosti biće u prilici da saznaju sve o tome kako će zaista naša planeta izgledati u prilično dalekoj budućnosti.

Baš kao što je nekada umesto sedam naša planeta imala jedan superkontinent nazvan Pangea, tako se i superkontinent budućnosti naziva Pangea Ultima.

Iako se njegovo pojavljivanje može očekivati tek u narednih 250 miliona godina, izvesne naučne pretpostavke postoje već sada i njima će se tokom četiri dana, zajedno sa posetiocima, baviti mladi srpski naučnici.

O brojnim naučnim saznanjima i zanimljivostima posetioci ovogodišnjeg Festivala nauke bliže će se upoznati prilikom posete Beogradskog sajma, koji će okupiti više od 60 naučnih i obrazovnih institucija iz zemlje i sveta.

Festivalske ulaznice prodaju se po ceni od 500 dinara. Deca do 5 godina starosti, uz pratnju roditelja ili staratelja, ne plaćaju ulaz.

Izvor Tanjug
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...