Odzvonilo skrivenoj imovini, kreće provera kako se ko od političara i estrade obogatio

780

BEOGRAD – Zahvaljujući novom Zakonu o poreklu imovine, država će u 2019. moći da pronađe svu sakrivenu imovinu političara, estrade, direktora i opštinara, kao i svaki dinar utajenog poreza.

U nacrtu ovog zakona u koji je „Blic“ imao uvid, a na kome u Vladi intenzivno rade, jasno stoji da će država dobiti „mehanizam da za svakoga, u svakom trenutku, može da utvrdi kako se obogatio i da li je to nezakonito“.

I to nije sve, jer će novi propis koji će stupiti na snagu u prvoj polovini naredne godine imati i mehanizam za naplatu nezakonito stečenih nekretnina, automobila, jahti, te udela u firmama ili devizne i dinarske štednje.

„Osnova zakona je unakrsna provera imovine koju će raditi posebna jedinica u Poreskoj upravi. Postupak se sprovodi pažljivo, vrlo je složen, a iskustva iz sveta pokazuju da može da traje i duže od jedne godine. Odvija se mimo očiju javnosti, a podrazumeva kontrolu celokupne imovine i desetina dokumenata i izveštaja“, kaže dobro obavešteni izvor „Blica“ iz Vlade.

Poreska uprava će praktično proveravati imovinu, njenu vrednost i poreklo tako što će detaljno gledati sve poreske prijave i poreske bilanse, zatim računovodstvene izveštaje i druge evidencije i baze. Sve to, potom će upoređivati sa podacima iz poreskog računovodstva i drugih službenih evidencija.

„Ako je neko, recimo, u januaru 2018. imao imovinu vrednu 20.000 evra, a tokom 2018. svakog meseca prihodovao 60.000 dinara, da bi na kraju 2018. njegova imovina bila 500.000 evra, ta osoba mora da objasni Poreskoj upravi odakle tolika neravnoteža imovine i prihoda. Prihodi koji predstavljaju neravnotežu biće oporezovani po poreskoj stopi znatno većoj od trenutno propisane, a na udaru mogu da budu mnogi od političara, preko estrade, do građana koji su se iznenada brzo obogatili“, kaže  dobro obavešten izvor „Blica“ iz Vlade.

Do informacija o postojanju neprijavljene imovine poreznici će dolaziti na različite načine. Provere će raditi na osnovu podataka iz svojih izvora, po prijavama građana, ali i na bazi informacija o kojima se priča u javnosti.

Kazna bi kroz oporezivanje mogla da bude prilično visoka i da iznosi značajan deo ukupne vrednosti imovine (pre dve godine u Vladi su pominjali iznos od čak 50 odsto tržišne vrednosti imovine), a nakon oporezivanja ni krivični postupak ne bi bio isključen. Praktično, ukoliko Poreska uprava u postupku utvrđivanja imovine, njene vrednosti i porekla utvrdi da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo, obavestiće policiju, javno tužilaštvo i druge nadležne organe.

Ministar finansija Siniša Mali nedavno je izjavio da je Nacrt zakona o poreklu imovine u završnoj fazi i da se očekuje da će javna rasprava biti organizovana u narednih nekoliko meseci.

Prema njegovim rečima, cilj Vlade je da se napravi zakon koji će dati mogućnost da se utvrdi poreklo imovine, ali i da se izbegnu zloupotrebe.

Jedan od poznatijih primera u svetu na kome su poreznici radili unakrsnu procenu imovine je slučaj oca nekada najbolje teniserke sveta Štefi Graf. Peter Graf je 1997. uhapšen zbog utaje poreza, a u zatvoru je proveo tri godine i devet meseci. Nemačka je njegov predmet radila pune tri godine i tek nakon presude obelodanila rezultat.

Izvor
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...