Na pijacama cena luka i krompira kao da kupujete južno voće, a i to nije sve

218

Kupovina luka i krompira na pijacama i marketima, kad su cene u pitanju, ovih dana više liči na uvek oprezno stavljanje južnog voća, a ne domaćeg povrća na vagu. Svejedno, kupovali luk, banane ili limun, platićete ih od 100 do 150 dinara za kilogram. S tim što se banane i limun mogu naći i za 80 dinara, piše Blic.

Sem što ga nema dovoljno, povrće je ove zime lošeg kvaliteta i dosta sitnije. Povrtari za sve krive sušu koja je, kako kažu, uništila rod ove godine, a dobar deo je i izvezen, zbog čega je cena porasla. Problem je što sada povrće nema baš ni odakle da se uveze, pa stručnjaci predviđaju da će cena luka i krompira uskoro porasti za još 20 dinara za kilogram.

Na beogradskim i novosadskim pijacama cena luka kreće se od 80 do čak 150 dinara, krompir je nešto jeftiniji – od 60 do 100 dinara. Na tezgama su od 100 do 150 dinara po kilogramu i banane, limun, pomorandže, mandarine ili grejpfrut. Cena krompira u marketima je slična kao i na tržnicama, negde je beli krompir nešto skuplji, oko 120 dinara za kilogram, dok je crni luk oko 100 dinara, a crveni 130, ali skromnog su kvaliteta.

„Navikla sam da se nekih povrćki odreknem u ovo vreme, kao što su paradajz ili paprika, što zbog visoke cene što zbog lošeg kvaliteta. Ali da sada prestanem da kupujem još i luk i krompir, to stvarno nije normalno. Međutim, danas je postala ozbiljna investicija skuvati pasulj ili neko drugo čorbasto jelo koje je nekad spasavalo kućni budžet. Luk je posebno kritičan, u pola korpi u marketima je istrulio, a cena je visoka“, kaže Ines Kostić, koju su reporteri Blica sreli na novosadskoj Kvantaškoj pijaci.

Povrtari kažu da povrća ima još nešto u Srbiji po planinskim selima, ali da to nije dovoljno da se prezimi. Krompir i luk trenutno nam dolaze iz Belgije i Belorusije, gde ih još ima viška.

„Krompira i luka nema, kako se bude približavalo proleće, biće ga sve manje, pa očekujem da će cene još rasti, barem 10 do 20 odsto. Nešto je podbacilo, nešto se izvezlo zbog bolje cene, a nemamo odakle da kupimo. Tu su i nakupci koji uzimaju svoje marže, svi bi bili srećniji da ja stignem i da prodajem svoje povrće na pijaci, ali ne uspevam“, izjavio je Nenad Ustić, poljoprivrednik iz Bačkog Petrovca.

Žarko M. Ilin, profesor sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je povrće još jeftino kolika su ulaganja, ali su problem naše male plate i penzije. Proizvodnja povrća u Srbiji je veoma skupa, ulaganje u hektar luka je oko 7.000 evra, pa proizvođači moraju da pokriju uloženo. Druga je stvar, kaže, što je država gledala kako se izvoze luk i krompir, a znalo se da će ga zafaliti.

„Ozbiljne države nastoje da zadovolje potrebe za hranom iz domaćih izvora. Izvoze tek kada imaju višak. No, mi smo izvozili krompir, pogotovo luk, na sve strane, najviše u zemlje okruženja gde je bila bolja cena, a znali smo da ga nemamo ni za sebe. U Evropi mnogo toga je stradalo zbog suše. Krompir i luk će zato morati s cenom ići još gore. Manjak će biti pogotovo u aprilu, nadam se da ćemo taj period prebroditi, dok ne stigne nova tura“, rekao je Ilin.

I ostalo povrće obara cenovne rekorde. Tako je mešana zelen minimalno 200 dinara, veza peršuna od 80 do 100 dinara, celer i zelen više od 300 dinara, dok je kilogram rena čak 1.000, više nego dva kilograma svinjetine. Tikvice, karfiol, paradajz, krastavac su oko 200, a paprika i patlidžan 250 dinara.

Izvor Blic
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...