Spominju se čak u Bibliji, a evo šta još sigurno niste znali o pasošima

161

Pasoš je dokument koji otvara vrata za putovanja i istraživanje, ali može biti i barijera za slobodno kretanje ljudi širom sveta.

Istorija o tome kako smo na kraju došli do potrebe za posebnim dokumentima za putovanja je fascinantna, piše „BBC“.

Prvi pasoš je spomenut još u Bibliji. U Knjizi Nemijina, persijski kralj Artakserks I daje pismo jednom zvaničniku garantujući mu bezbedno putovanje kroz Judeju.

Fotografija na pasošu je danas obavezna, međutim nekada ona nije bila potrebna. Fotografije u pasošu su postale potrebne nakon početka Prvog svetskog rata – pošto je nemački špijun ušao u Britaniju sa lažnim američkim pasošem.

Kada su u pasošima postale obavezne fotografije, bilo je moguće staviti bilo koju sliku koja vam se dopada. Čak je bilo moguće u pasoš staviti i porodičnu fotografiju.

Činjenica koja će mnoge iznenaditi je da više od polovine Amerikanaca nema pasoš.
Prema podacima Ministarstva inostranih poslova Sjedinjenih Država, oko 121 miliona Amerikanaca ima pasoše. Amerika ima oko 321 miliona stanovnika.

Oni koji u Americi imaju pasoš moraju da promene fotografiju ukoliko su se ugojili ili smršali, imali neku operaciju na licu, uradili ili uklonili tetovažu ili pirsing.

Ako krećete na put, obratite pažnju na to da neke države zahtevaju da pasoš mora da bude važeći 90 dana pošto uđete u zemlju. To je slučaj u većini evropskih zemalja. Ali da biste bili sigurni, produžite ga šest meseci pre isteka. To je vreme koje zahtevaju Kina, Indonezija, Rusija, Saudijska Arabija i neke druge zemlje.

Ovo je način da izbegnete da ostanete zaglavljeni u toj zemlji bez dokumenata.

Ukoliko ste državljanin jednog od devet određenih sela na obali u Papui Novoj Gvineji, za ulazak u Australiju preko Kvinslenda ne treba vam pasoš.

Oni imaju poseban sporazum koji im omogućava da uđu u zemlju bez pasoša, što je deo ugovora kojim je Papua Nova Gvineja stekla nezavisnost.

Neke zemlje prodaju pasoše, a jedna od njih je bila i Kraljevina Tonga koja je prodavala pasoše za 20.000 dolara po komadu. Pokojni kralj Taufa’ahau Tupou IV suverene polinezijske države navodno je prodavao tonganske pasoše nerezidentima te države u pokušaju da poveća prihode zemlje.

Još jedna interesantna činjenica kada su pasoši u pitanju jeste da je pasoš Nikaragve najmanje falsifikovan na svetu.

Pasoš Nikaragve ima 89 odvojenih bezbednosnih obeležja – uključujući holograme i vodene žigove. Zato je pasoš ove zemlje najređe falsifikovan dokument na svetu.

Vatikan je zemlja koja nema nikakve imigracione kontrole – ali papa ima pasoš sa rednim brojem 1.

Neke zemlje imaju „interesantne“ pasoše, poput Finske i Slovenije. Njihovi pasoši su kao kineografi, stoga ako vam je dosadno na aerodromu, a slučajno imate neki od ova dva pasoša, očekuje vas mala poslastica. Dok okrećete stranice pasoša, sličice na dnu stranice kreiraće pokretnu sliku.

Skandinavski pasoši, pak,  imaju polarnu svetlost. Ukoliko skandinavske pasoše stavite pod UV zrake, polarna svetlost će se pojaviti kao prelivanje duginih boja na papiru.

Nekima pasoš nije ni potreban. Kraljica Elizabeta II ne mora da brine o tome da li je ponela pasoš – pošto je ona ta koja daje dozvolu za putovanje ostalim građanima.

Izvor BBC
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...