Nastavlja se postupak o rehabilitaciji Nikole Kalabića, svedoče istoričari

99

VALJEVO – U nastavku ponovnog postupka pred Višim sudom u Valjevu, povodom zahteva za rehabilitaciju Nikole Kalabića, u martu će kao svedoci biti saslušani istoričari Veselin Đuretić i Bojan Dimitrijević, zatim predlagač rehabilitacije Vesna Kalabić, Nikolina unuka, kao i neko od istoričara iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu ili drugi istoričar koga predloži Više javno tužilaštvo u Valjevu, piše „Politika“.

Ovo je u ponedeljak odlučio sudija dr Dragan Obradović koji vodi i ponovni postupak po zahtevu za rehabilitaciju nekadašnjeg komandanta Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Sudija Obradović je krajem aprila 2017. godine doneo rešenje kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju Nikole Kalabića. Na to rešenje Više javno tužilaštvo u Valjevu uputilo je žalbu. Apelacioni sud u Beogradu je u prvoj polovini 2018. ukinuo rešenje o rehabilitaciji Kalabića zaključivši da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, pa da je zbog toga i činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Ponovni postupak je počeo u decembru.

U dopisu Višem sudu u Valjevu Veselin Đuretić navodi da Nikola Kalabić nije bio izdajnik, jer je pripadao srpskom nacionalno-patriotskom pokretu koji je, da bi spasao narod od hitlerovskih represalija, ustao protiv izazivača okupatora – partizana, ne znajući da njima manipuliše čovek koji se koristi njihovim rusofilstvom da bi se dokazao pred Staljinom.

Veselin Đuretić se sudu obratio nakon što je, kako navodi, iz „Politike” saznao da se obnavlja sudski proces o rehabilitaciji Nikole Kalabića. Autor dvotomnog dela „Saveznici i jugoslovenska ratna drama” koje je osamdesetih godina prošlog veka, u eri Saveza komunista, izazvalo buru, podseća da je u tim vremenima, neposredno pošto je prohujao glavni udar u kojem mu je prećeno i likvidacijom, na jednom saboru u Valjevu iz sale ustala Kalabićeva ćerka i upitala ga da li je njen otac bio izdajnik. Đuretićev odgovor je bio odričan, uz prethodno navedeno obrazloženje.

Đuretić iznosi i navode da je Tito u vreme Drugog svetskog rata imao nekoliko tajnih susreta sa Pavelićem. Za raspravu o Kalabiću bitan je i američki vojni dokument iz kojeg se može saznati da su sve dosadašnje priče o sudskom procesu i smrti đenerala Mihailovića lažne, naglašava u dopisu Đuretić, prilažući preveden dokument Vojne obaveštajne službe SAD. U njemu poverljiv izvor iz Komande korpusa Požega JVUO izveštava američkog obaveštajca da je Draža Mihailović, teško bolestan od tifusa, u martu 1946. primenom ratnog lukavstva „kidnapovan” na improvizovanom aerodromu severozapadno od mesta Rudo. Prethodno je zarobljen jedan od ličnih Mihailovićevih lekara koji je pod pritiscima odao plan kretanja četničke komande. Na aerodrom su sletela dva aviona sa savezničkim obeležjima, iz njih su izašli oficiri u savezničkim uniformama i dogovorili transport obolelog đenerala u Italiju na lečenje. Tek kada je Mihailović ukrcan i kada su avioni poleteli, četnici su shvatili da je reč o prevari, ali bilo je kasno…

Sudija Obradović je konstatovao da je, osim Đuretićevog, u Viši sud stigao i dopis Gradskog komiteta komunista Valjevo. U njemu se navode informacije o saradnji Kalabića sa okupatorom, zločinima četnika i njegovom ubistvu.

Komunisti u predstavci navode delove iz knjige „Istorija ravnogorskog pokreta” u kojima piše da je Milan Nedić sproveo legalizaciju rezervnih četničkih odreda među kojima je bio i odred Nikole Kalabića i stavio ih pod komandu vladinih jedinica pod okriljem okupatora.

U dopisu je naveden i niz zločina za koje komunisti tvrde da su ih počinili četnici pod komandom Nikole Kalabića. Naveden je slučaj Živana Đurđevića iz sela Balinović kod Valjeva kojem su u proleće 1943. godine najpre zaklali jednog sina, a potom Živana živog pekli na ražnju. U Gornjem Crniljevu kod Osečine ubijen je meštanin Aleksandar Pavlović Gerla koji je odbio da četnicima spremi hranu, u maju 1944. u Rajkovcu kod Aranđelovca zaklane su seljanka Darinka Radović i njene dve ćerke. U selu Kopljaru kod Aranđelovca 26. decembra 1943. Kalabić i njegova svita zaklali su 22 osobe, među njima i jedno dete, u selu Svetliću kod Topole u junu 1944. zaklali su porodicu Čedomira Đurđevića, u Vraniću u decembru 1943. zaklali su ili ubili 72 žitelja, navode u dopisu valjevski komunisti, dodajući da je spisak Kalabićevih zločina ogroman i da to Šumadija ne može zaboraviti.

Povodom smrti Nikole Kalabića, komunisti se pozivaju na izjavu Aleksandra Rankovića datu posle smenjivanja, da je nekadašnjeg komandanta Gorske garde, kao slobodnog što se tiče Udbe, ubio njihov pripadnik u Beogradu na kraju Savske ulice, krajem 1946. godine. Ubio ga je, kako se navodi, jer mu je Kalabić za vreme rata poklao celu porodicu.

Nova rasprava u predmetu po zahtevu za rehabilitaciju Nikole Kalabića biće održana 19. marta u Višem sudu u Valjevu.

Izvor Politika
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...