Pedijatar: Vreme je za stare i proverene metode u borbi protiv pušenja

132

Inicijativa da se normativno bliže uredi pitanje zabrane pušenja kod nas je pokrenuto još pre 45 godina. Skupština Srbije je 1974. na osnovu peticije 1.200 građana, javnih i kulturnih radnika, donela preporuku za suzbijanje pušenja koja nije ostvarila cilj – da se obezbedi borba protiv pušenja na širem društvenom nivou, piše za „Politiku“ pedijatar prim. dr Vida Parezanović.

Skupština je 28. aprila 1982. godine donela Rezoluciju o sprečavanju i suzbijanju pušenja sa ciljem „stvaranja uslova koji će onemogućiti pušenje u zatvorenim prostorijama”. Maja 1988. godine najzad je donet Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, koji je više puta menjan i dopunjavan sve do današnjih dana, navodi se dalje.

Zašto, i pored upozorenja Svetske zdravstvene organizacije svim zemljama o štetnosti pušenja i preporukama o strogoj zabrani konzumiranja cigareta na javnim mestima, kod nas nije postignut veći napredak?

Jedan od razloga mogao bi biti nedovoljna informisanost i svest o štetnosti pušenja. U razvijenim zemljama sprovode se kampanje kojima je cilj da upozore na učestalost, vrstu i težinu bolesti koje pušenje može da izazove, pa se ljudi plaše da ne obole, jer će ih lečenje skupo koštati. Drugi, veoma bitan razlog zbog kojeg je stopa pušenja u razvijenim zemljama mnogo manja jeste taj što se zakoni o zabrani pušenja na javnim mestima striktno poštuju, zbog izuzetno visokih kazni.

U našoj zemlji, mnogo pre donošenja zakona odvijale su se aktivnosti usmerene na borbu protiv pušenja. Pod sloganom „Pomozimo odraslima da ne puše”, Institut za zdravstveno vaspitanje Srbije, zajedno sa Društvom za borbu protiv pušenja, aktivno su se uključili u programske aktivnosti za decu i omladinu školskog uzrasta. Cilj je bio da oni sami postanu svesni, i da prenesu na svoje roditelje i okolinu sve informacije o štetnosti pušenja.

Za početak su se u školama u Beogradu i okolini organizovale priredbe na kojima su učestvovali sportisti, glumci, pevači i književnici, bliski deci, koji su im pored ostalog naglašavali da ni oni sami ne puše. Organizovana su različita takmičenja među odeljenjima i školama – od članaka iz dnevne i nedeljne štampe pravljeni su albumi, izložbe, a preko školskih listova praćena ja aktivnost škola i pojedinaca, i isticani su pozitivni primeri.

Veoma uspešnom pokazala se emisija Radio Beograda „Zrnce”, koja je predstavljala javno glasilo svih škola, učesnica ovog „takmičenja”. Uz prikladne članke, odabranu popularnu muziku, emisija je bila veoma slušana i interesantna jer se u njoj informisalo šta se sve dešavalo od nedelje do nedelje i koje su škole bile najuspešnije u ovim aktivnostima. U toku školske godine raspisivao se konkurs za škole i pojedince, i nagrađivani su najuspešniji pismeni sastavi i crteži koji su govorili o tome kako pomoći odraslima da ne puše. Zahvaljujući ovim akcijama, zabeleženo je znatno smanjenje broja pušača među nastavnicima i roditeljima, kao i znatno manji broj učenika koji druguju sa cigaretama.

Značajnije od svih podrški je udeo samih učenika, navodi se dalje. Obogaćeni znanjem, sigurniji u ponašanju, kao da su preko noći postali zreliji. Mi, rukovodioci programa, posmatrali smo ih kako sa puno autoriteta pred nastavnicima i roditeljima raspravljaju o pušenju i zdravlju, prepričavaju film koji su gledali, opominju roditelje da ne puše pred njima, mole ih da prestanu. Tada je nastala i dobro poznata krilatica – „pušenje ili zdravlje – izaberite zdravlje”, ističe Parezanović.

Zahvaljujući svim ovim aktivnostima, dobili smo iskrene čestitke i velika priznanja na Desetoj međunarodnoj konferenciji za zdravstveno vaspitanje u Londonu 1979. godine.

Možda je vreme da se neke stare i proverene metode ponovo iskoriste u borbi protiv pušenja,  zaključuje Parezanović.

Izvor Politika
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...