Nova nada: još jedan pacijent izlečen od HIV-a

Terapija nije široko primenjiva, ali budi nadu

147

Tačno 12 godina pošto je zabeležen prvi slučaj pacijenta izlečenog od HIV-a, virusa koji izaziva sidu (AIDS), sada je još jedan pacijent koji je bio podvrgnut sličnom tretmanu dijagnostifikovan dugoročnom remisijom, piše New York Times, pozivajući se na članak koji treba da izađe u žurnalu Nature.

Ovaj izveštaj govori da je lek za bolest moguće pronaći, ali postoji još nekoliko prepreka pre nego što se može razviti i pustiti u opštu upotrebu, navode naučnici sa kojima je razgovarao Tajms.

Ovi nalazi treba da budu predstavljeni na Konferenciji o retrovirusima i oportunističkim bolestima u Sijetlu.

Uspešni tretman uključivao je presađivanje koštane srži pacijentima sa HIV-om, ali transplantacija je obavljena da bi se lečio rak kod ljudi, ne virus.

Zbog rizika i nuspojava povezanih sa transplantacijom koštane srži, ovaj tretman verovatno nije realna mogućnost. HIV se sada lekovima drži pod kontrolom.

Naučnici se najviše raduju zbog moguće zamene inficiranih ćelija onim ćelijama koje su modifikovane da budu imune na HIV.

Doktorka Annemarie Wensing, virolog iz Univerzitetskog medicinskog centra u Utrehtu rekla je za Tajms da će ovo „inspirisati ljude da vide da lek nije samo san“.

Ona je bila jedan od vođa tima evropskih naučnika koji su proučavali transplantacije matičnih ćelija da bi se lečila infekcija HIV-om. Ova organizacija zove se IciStem i posvećena je istraživanju mogućnosti lečenja side matičnim ćelijima, a podržava je američka organizacija za istraživanje side, AMFAR. IciStem je druga grupa naučnika koja je uspela da izleči pacijenta.

Pre 12 godina, na istoj ovoj konferenciji, nemački lekar opisao je tretman upotrebe koštane srži da bi se izlečio pacijent od leukemije, ali ta transplantacija je izlečila pacijenta i od HIV-a.

Posle početnog uspeha, nekoliko drugih lekara probalo je da replicira rezultate, ali su imali malo do nimalo uspeha. Pacijenti su ili umirali od raka ili se virus vraćao kada su prestali da uzimaju svoje antiretroviralne lekove.

Najvažniji deo ove terapije zavisi od korišćenja mutiranih imunih ćelija koje imaju varijaciju standardnog CCR5 proteina. Ova mutacija blokira HIV od inficiranja ćelija tako što sprečava virus da se nakači na bela krvna zrnca nosioca virusa.

Ova terapija je zamalo ubila prvog pacijenta na kome je upotrebljena. No, da bi terapija radila ne moraju da se ispune svi uslovi iz prvog slučaja da se ponove.

Ovaj najnoviji pacijent se lečio od Hodžkinove bolesti i u sklopu terapije je išao na presađivanje koštane srži od donora koji ima CCR5 mutaciju u ćelijama. Pacijent je posle toga uzimao imunosupresante, a 2017. je prestao da uzima anti HIV lekove i od tada nema ovu bolest.

Uprkos ovom uspehu, ne postoje garancije da će novi pacijenti ostati izlečeni. On je prošao seriju testova da bi se proverilo da li se virus vratio i svi dijagnostički koraci osim jednog pokazali su da nema HIV, ali doktori i dalje pažljivo prate situaciju.

Tajms piše da CCR% terapija koja se sada razvija radi samo na oko pola pacijenata koji su zaraženi virusom, dok je druga polovina osetljiva ili je zaražena drugim sojem virusa, koji koristi drugi protein da uđe u ćelije.

Važno je napomenuti da ovaj pristup ipak ostavlja pacijenta ranjivog na soj virusa HIV X4, koji koristi protein CXCR4 da uđe u ćelije.

Izvor Techbrif
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...