U Srbiji i Albaniji najmanja nezaposlenost

Predstavljen izveštaj Svetske banke i Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije o trendovima na tržištima rada na Zapadnom Balkanu

79

BEOGRAD – Srbija i Albanija su dve ekonomije na Zapadnom Balkanu koje imaju najnižu stopu nezaposlenosti, dok je nezaposlenost na Kosovu najveća i iznosi 29 odsto, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke i Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije o trendovima na tržištima rada na Zapadnom Balkanu za 2018. godinu.

Kako se navodi, privredni rast u zemljama Zapadnog Balkana nije bio dovoljan da ubrza i rast broja radnih mesta, a najveći rast zaposlenosti zabeležen je u Albaniji i Crnoj Gori sa 3,3 odsto, Severnoj Makedoniji sa 2,1, BiH sa 0,8 i Srbiji sa 0,5 odsto.

Nezaposlenost je pala na istorijske minimume u većini ekonomija Zapadnog Balkana, sa 16,2 procenta na 15,3 odsto u prošloj godini, pri čemu su se nacionalne stope kretale od oko 12 posti u Srbiji i Albaniji do 29 procenata na Kosovu, pokazao je izveštaj.
Istovremeno, zaposlenost u regionu je porasla za 1,1 odsto od drugog kvartala 2017. do drugog kvartala 2018., a u Srbiji za 0,5 procenata.

To je, kako je ukazala viši ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Hermina Vidović nešto sporiji rast zaposlenosti u odnosu na uporedni period godinu dana ranije, a kao jedan od mogućih razloga za to navodi jačanje produktivnosti koje, mada je poguralo rast BDP-a regiona, može da znači da je potrebno manje radnika.

U Srbiji je, ističe, registrovan pad broja neformalno zaposlenih, dok je u Albaniji i Severnoj Makedoniji registrovano povećanje.

Dugoročna nezaposlenost, međutim, već godinama predstavlja izazov za region, a čak 68 odsto od svih nezaposlenih u regionu su dugoročno nezaposleni, i to uglavnom radnici u naponu snage, između 25 i 54 godine starosti, kao i oni koji imaju diplomu srednje škole.

Viši stručnjak Svetske banke za socijalnu zaštitu Gonsalo Rejes je rekao da su troškovi rada u regionu niski u apsolutnim iznosima u poređenju sa EU, imajući u vidu činjenicu da je nivo zarada nizak, ali da su, ako se porede sa BDP-om po glavi stanovnika, oni vrlo visoki.

I doprinosi za socijalno osiguranje su visoki u regionu, čak i viši nego u EU, kao i oporezivanje dohotka za radnike s niskim primanjima i radnike koji nekoga izdržavaju.

Zbog toga su, kako je poručio, potrebne sveobuhvatne reforme kako bi se unapredila situacija na tržištu rada.

Izvor Tanjug
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...