Nadležnim ministarstvima i Zavodu za zaštitu spomenika kulture upućena peticija!

118

Potpisnici „Peticije protiv gradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi“ uputili su danas nadležnim ministarstvima i Zavodu za zaštitu spomenika kulture pisma u kojima su zatražili da preispitaju i zaustave projekat izgradnje gondole na Kalemegdanu.

Višnja Kisić sa Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, kazala je danas novinarima da je inicijativa protiv izgradnje gondole preuzela „seriju koraka i da je peticija pokrenuta prošle nedelje“.

Preko 13.000 potpisa protiv gondole, sutra obraćanje javnosti

Ona je navela da ta inicijativa okuplja oko 15 udruženja, naučnih i profesionalnih organizacija i instituta.

Kisić je rekla da su „pozvali nadležna ministarstva na akciju i dodala da ta investicija od 1,7 milijardi dinara nije najbolja ni iz perpektive turizma“.

Arhitekta Katarina Maksimov kazala je da „izgradnja gondole nije dozvoljena planom generalne regulacije i da po Zakonu o planiranju i izgradnji kada dva urbanistička plana nisu u saglasnosti, prednost ima onaj viši u hijerarhiji, a to je plan generalne regulacije“.

„Ne vidim opravdanost izgradnje ovog objekta“, izjavila je Maksimov i dodala da Ministarstvo kulture i informisanja može da proceni i ospori taj projekat.

Govoreći o izjavi gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića da je „ideja o gondoli stara gotovo sto godina“, ona je rekla da „misli da je to malo preterano“ i da se takva ideja, ako je postojala, „ne opravdava time da će se poboljšati saobraćaj i turistički život“.

Vanredna profesorka sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta Staša Babić kazala je da se veliki broj stručnjaka okupio oko inicijative protiv izgradnje gondole i da se „oni ne protive zato što su protiv, već zato što su za kulturnu baštinu“.

„Više od 14.000 građana je potpisalo peticiju“, rekla je Babić i dodala da „oni nisu brana progresu, već žele da grad raste sa razumevanjem“.

Ona je navela da „ako se budu ponašali neodgovorno naneće nepopravljivu štetu“ i dodala da turisti jesu „važna stvar, ali da bi ih imali onda grad mora da ima građane o čijim interesima i potrebama treba da vodi računa“.

Adam Crnobrnja iz srpskog arheološkog društva kazao je da se ispod Kalemegdana nalazi „hiljade godina istorije Beograda i da je to dobro od izuzetnog značaja“.

On je rekao da nisu videli detaljnu studiju isplativosti tog projekta i naveo da bez šire javne rasprave i bez da se pita struka Kalemegdan ne može imati nikakve intervencije.

Crnobrnja je rekao da se na nivou Srbije ulaže 25 miliona dinara u arheološka istraživanja, dok se za gondolu izdvaja 1,7 milijardi.

„Kalemegdanu fali mnogo za turiste, ali ovo nije neophodno“, rekao je Crnobrnja.

Istoričarka umetnosti i predstavnica udruženja Europa Nostra Irina Subotić kazala je da je juče održana sednica Upravnog odbora te evropske organizacije u Hagu i da su podržani zahtevi protesta, kao i da će ta organizacija poslati delegaciju da se sastane sa nadležnima.

Pisma inicijative upućena su Ministarstvima kulture i informisanja, spoljnih poslova, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i direktorki Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Izvor Beta
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...