Lažne novčanice od 10 i 20 evra u prometu, pažljivo kada krenete na put

317

Ko se za predstojeće praznike zaputi u evropske gradove ili kasnije na letovanje trebalo bi da pripazi u prodavnicama, barovima i buticima na novčanice koje dobije kao kusur.

Sudeći po vestima iz Španije, gde je policija otkrila najaktivniju štampariju lažnih novčanica od 20 i 10 evra, falsifikatori su promenili taktiku, pa su se sa velikih apoena od 100, 200 ili 500 evra sada preorijentisali na štancanje papirnatih novčanica male vrednosti koje skoro niko i ne proverava.

Koliko je ovaj biznis uzeo maha, vidi se i po tome što je banda španskih falsifikatora sa Tenerifa na lažnim apoenima od 10 i 20 evra zarađivala čak 7.500 evra mesečno.

S obzirom na to da nam predstoje uskršnji i prvomajski praznci, kada će mnogi građani Srbije da se zapute na putovanja po evropskim metropolama, a kasnije i na letovanja na plaže u Grčkoj, Crnoj Gori, Italiji, Španiji, svi bi morali dobro da povedu računa o tome kakve će novčanice od 10 i 20 evra da uzimaju u ruke kao kusur i , eventualno, ako im preostanu, donose u Srbiju.

Zasada, prema tvrdnjama domaćih menjača, lažne novčanice od 10 i 20 evra još uvek nisu stigle na srpsko tržište.

„Apsolutno sve novčanice koje dobijamo prolaze proveru i iz naše prakse mogu da kažem da prilikom manjih transakcija od po 10 i 20 evra u tolikoj meri ne dešava da budu falsifikovane. Kad su u pitanju novčanice veće vrednosti, bilo je primera kada smo stranke obaveštavali da novac nije ispravan. U većini slučajeva to su bile novčanice od 50 evra. Kada otkrijemo lažni novac, mi smo u obavezi da to prijavimo policiji i Narodnoj banci Srbije, kaže Miloš Lapčić, menadžer jedne menjačnice za Kurir.

Ipak, kako su nam rekli radnici u više menjačnica, otkrivene lažne novčanice se uglavnom vraćaju vlasniku uz obaveštenje da nisu ispravne, kako bi se izbegla rasprava sa građanima da li su stvarno lažne ili neko hoće da ih prevari i uzme im pravu novčanicu.

Najgore je što vam štetu niko neće nadoknaditi bez dokaza. Zato eksperti Evropske centralne banke savetuju da se novlanice proveravaju opipavanjem, vizuelnom proverom i prelamanjem holograma.

Stručnjaci iz Narodne banke Srbije tvrde da se falsifikovanjem nekog apoena često počinje odmah po njegovom puštanju u opticaj.

„Falsifikatori koriste činjenicu da je javnosti potrebno vreme da upozna karakteristike novog apoena, pa je to pogodan period za puštanje falsifikata“,  tvrde u NBS i naglašavaju da falsifikovani novac zadržavaju bez naknade, čime je onemogućeno njegovo vraćanje u opticaj.

Broj lažnih novčanica u Srbiji ( Podaci NBS )

4 komada lažnih novčanica od 10 evra.

22 komada falš novčanica od 20 evra

776 komada novčanica od 50 evra

239 komada novčanica od 100 evra

30 komada novčanica od 200 evra

40.9% više lažnih novčanica evra otkriveno je u 2018. nego 2017.

Kako prepoznati lažne novčanice?

Papir

Prava novčanica se štampa dubokom štampom.

Na pravoj novčanici se oseća hrapavost pod prstima na nekim delovima.

Površina falsifikata je glatka na dodir.

Papir lažne novčanice nema karakterističan zvuk pri savijanju.

Vodeni žig

Kod falsifikata vodenog žiga nema, slabo je primetan, zamućenih je i nepravilnih kontura.

Kod prave novčanice prelaz između svetlih i tamnih delova je postepen, a kod falsifikata oštar.

Sigurnosna nit

Kod prave novčanice pod svetlom se vidi nit sa natpisom, recimo, 20 euro, a kod falsifikovane nije deo papira i nema natpis.

Na zaštitnoj niti kod falsifikata nedostaje kontinuitet celom dužinom, pa se uoćavaju samo isprekidani tragovi.

Hologram

Broj utisnut na hologramu na pravoj novčanici vidi se pod uglom, a na lažnoj je zamućen, bez jasnog izgleda i oštrine i efekata duginih boja.

Kod prave novčanice prelama se broj 20 i znak evra, a kod falsifikata se ništa ne prelama.

Boja

Kod originala broj ispisan u donjem desnom uglu svetli fluorescentnom bojom pod UV lampom.

Izvor Blic
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...