Hrvatski istoričar predstavio knjigu u Beogradu: Verujem da je u Jasenovcu stradalo oko 120.000 ljudi

87

Knjiga „Jasenovac“ hrvatskog istoričara Ive Goldštajna, u izdanju Akademske knjige, predstavljena je sinoć u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju (SZKD).

Goldštajn je na promociji rekao da ga je mnogo ljudi pitalo da li piše „Jasenovac“ zbog revizionizma i čitavog niza negativnih stvari koje se danas događaju.

„Uvek im odgovorim da imam strast istraživanja i da kao istoričar obožavam da osvetljavam različite istine i detalje delova epohe. Sam sam izabrao Jasenovac kao temu za svoju knjigu“, kazao je Goldštajn i podsetio da je pre dve decenije bio svedok na suđenju zapovedniku tog zloglasnog ustaškog logora u Drugom svetskom ratu Dinku Šakiću.

„Pre godinu dana sam čitao svoj iskaz i danas bih, kada mnogo više znam o Jasenovcu, dao sebi solidnu trojku. Ništa netačno nisam rekao. Glavne teze tog svedočenja su zapravo tačne“, kazao je Goldštajn.

On je podsetio da je u Jasenovcu stradao i deo njegove familije.

„Ubijen je moj pradeda iz Tuzle i bratanci moga oca… Oni su ubijeni zajedno sa svojim roditeljima. Dakle, pišući ovu knjigu, nisam bio samo istoričar profesionalac, već sam imao ličnu potrebu da saznam šta su moj pradeda i braća poslednje videli u životu. Zanimalo me je da li su pružili otpor svojim krvnicima“, kazao je Goldštajn.

Za njega nema dileme da trauma vezana za stradanje u Jasenovcu traje već 74 godine.

„Nadao sam se da ću pisati ovu knjigu na kraju te traume, ali nespremnost socijalističke Jugoslavije i država nastalih posle njenog raspada da se suoče sa strašnim zločinima u Jasenovcu, produžavaju tu traumu sve do danas. Važno je upoznati dubinu zla u Jasenovcu da bi se uopšte mogle razumeti okolnosti u kojima su činjeni ti zločini. Upravo tome služe priče o golobradim momcima u uniformama koji se takmiče ubijajući nedužne ljude bez ideološke konstrukcije ili o prijateljima koji nakon nekoliko dana postaju dželat i žrtva“, kazao je Goldštajn.

Kako kaže, popis žrtava Jasenovca zaustavio se na 83.000 stradalih.

„Naravno, nakon obimnog istraživanja shvatio sam da na taj broj treba dodati 10 ili 20 odsto nestalih i nepopisanih žrtava. Verujem da je u Jasenovcu stradalo oko 120.000 ljudi i da bi se na nekoj stručnoj konferenciji s tim složile i moje kolege istoričari u Beogradu“, kazao je Goldštajn.

Osim autora o ovoj specifičnoj monografiji i istorijskoj studiji govorili su istoričari Latinka Perović i Milan Koljanin.

Perovićeva je naglasila da je Golštajnova knjiga zapravo štivo o paklu 20 veka.

„Bilo mi je jako teško da nakon čitanja knjige “Jasenovac“ pročitam bilo šta. Goldštajn je napisao totalnu istoriju ozloglašenog logorskog sistema, jasenovačke tragedije i fenomena logorske prakse u 20. veku. Toj knjizi ništa ne nedostaje“, kazala je Perović i dodala da je Ivo Goldštajn radio na Jasenovcu skoro 20 godina.

„Teško da je moguće zamisliti kraće vreme za nastajanje ovako važnog i temeljnog dela. Ovom knjigom autor je dao preciznu antropološku analizu jasenovačke tragedije. “Jasenovac“ ne bi bio totalna istorija bez međunarodne analize fašizma u Nemačkoj, Italiji i NDH, ali i okvira u kojem su isprepletani verski i nacionalni odnosi u Kraljevini Jugoslaviji pre Drgog svetskog rata.“ kazala je Perović.

Milan Koljanin, jedan od najznačajnijih poznavalaca holokausta u Srbiji, kazao je da je tema Goldštajnove istorijske studije prisutna u javnosti od kraja Drugog svetskog rata na različite načine.

„Knjiga profesora Goldštajna na utemeljen način odgovara izazovu da se tema logora Jasenovac obradi u skladu sa zahtevima istorijske nauke. Istovremeno, ova knjiga je i odgovor na izazove pseudo istoriografije koja logoru Jasenovac daje sasvim drugačije mesto u okviru Drugog svetskog rata u odnosu na onu koju je on zaista imao. Ova studija ima poziv na dalja istraživanja i rasprave jer sigurno postoje pitanja koja nisu dobila odgovor. To je u samoj prirodi istorijske nauke“, kazao je Koljanin.

Dodao je da je pred čitaocima „Jasenovca“ izuzetna galerija likova pri čemu su njihove kratke biografije čitljive.

„Zahvaljući tome, dobija se celovita slika o nekoliko grupa. Ne samo o ustašama egzekutorima, već i o samim zatvorenicima. Čitaoci će otkriti i načine preživljavanja u “Jasenovcu“. Organizovanje i soliradnost zatvorenika predstavljeni su na detaljan način“ kazao je Koljanin.

Izvor Tanjug
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...