Predsednik državnih revizora: Tražimo smene, ostavke, ali…

54

Predsednik Državne revizorske institucije Duško Pejović izjavio je večeras da je DRI od početka rada podnela više od 2.100 prekršajnih prijava i 260 krivičnih prijava.

On je za RTS naveo primer Smederevske Palanke za koju je DRI podnela osam krivičnih prijava, od kojih je jedna rešena, a sedam je zastarelo, što je, kako kaže, signal za državne organe da se upitaju da li je za to bilo razloga i kako se dogodilo da „padnu u vodu“.

Prema njegovim rečima, DRI ima ovlašćenje da, kada utvrdi određene nepravilnosti, zatraži smenu odgovornih lica, te dodaje da su do sada zatražili ostavku predsednika opština Vladimirci i Smederevska Palanka, kao i direktore apoteka u Šapcu i Boru.

„Dobili smo odgovor da u te dve opštine nisu smenjeni. Iz Šapca smo dobili odgovor da je direktor apoteke sam podneo ostavku, a iz Bora da je zahtev zastareo“, navodi Pejović.

Govoreći o Jagodini, gde je predsednik Skupštine Dragan Marković delio po dve i tri hiljade dinara ugroženim stanovnicima, Pejović je rekao da je tada bilo pogrešno to što je raspodelu novca vodila komisija koju je formirala skupština grada umesto da to radi Centar za socijalni rad.

Prema njegovim rečima, Jagodina je do sada tri puta bila u nadležnosti revizora i do sada je podneto ukupno devet krivičnih i 16 prekršajnih.

Pejović dodaje i da DRI nema ovlašćenje da predlaže kazne, već je to rade sudovi.

„Od nas se očekuje da odgovaramo zato što neki nisu kažnjeni, ili da smo odgovorni za knjiženja, nepravilnosti. Za to je odgovoran rukovodilac korisnika javnih sredstava. Naša odgovornost je da pravilno sprovedemo reviziju, zato revizor mora biti kompetentan i stručan“, rekao je Pejović.

Jedan od glavnih problema je, kaže, to što u Srbiji danas ko god hoće može da sastavi finansijski izveštaj.

Govoreći o izveštaju za 2018. godinu, Pejović je rekao da je 217 milijardi nepravilno potrošeno, ali da se ne radi o sredstvima koja su nestala ili pokradena, već da nisu dobro zavedena.

„To je zbir nepravilnosti, koje se odnose na finansijsku reviziju (greške u knjiženjima, neevidentiranje transakcija, pogrešna iskazivanja) i na reviziju pravilnosti poslovanja – više obračunate plate iza zakonskog okvira, isplata bez validne dokumentacije, subvencije bez da su ispoštovane procedure“, objasnio je Pejović.

Izvor Tanjug
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...