Ako pokrećete svoj biznis – ovo su načini da dođete do novca za firmu

90

Tokom 2010. godine u startap kompanije u Srbiji investirano je svega 50.000 evra, dok je prošle godine ta suma iznosila čak 70 miliona evra, piše Blic.

Danas u Srbiji posluje oko 200 startap kompanija, od čega je 71 odsto u Beogradu, a 17 odsto u Novom Sadu, i one predstavljaju ogroman potencijal za razvoj celokupne srpske privrede.

Na nedavno održanom forumu u Beogradu rečeno je da ove firme mogu pomoći da naša zemlja postane i startap centar Balkana, a zaključak diskusije bio je da se za postizanje ovog cilja mora raditi na unapređenju razvoja ekosistema, privlačenju investitora i razvoju preduzetničke svesti.

Ako se odluče za državne programe podrške, startapi mogu da konkurišu preko Razvojne agencije Srbije i Fonda za inovacionu delatnost, kroz konkurse koji se raspisuju u različitim periodima godine, u skladu sa merama podrške za IT preduzetništvo i startap projekte.

Ipak, sve više njih se odlučuje za investicione fondove koji praktično non-stop imaju otvorene konkurse što za kredite, što za bespovratna sredstva, putem kojih startapovi mogu da apliciraju za različite oblike finansiranja.

U znatno manjoj meri dostupni su i mikrokrediti za početnike u biznisu, koje odobravaju pojedine banke.

„Svaki investicioni fond ima svoja pravila, ali jedan od uslova koji većina investitora traži da bi startap dobio investiciju jeste dokaz sa tržišta da je proizvod ili usluga koju razvijaju nekome potreban. Pritom se ne misli samo na analitiku i istraživanja, već na konkretnu tražnju, a najbolje je ako već imaju makar jednog kupca“, objašnjava za „Blic Biznis“ Nebojša Lazić, jedan od IT investitora u Srbiji i regionu.

„Drugi uslov je postojanje malog tima, od 2 do 6 ljudi, a treći da startap razvija proizvod koji može da se proda na velikom tržištu jer fondovi preduzetničkog kapitala prilikom ulaganja u takve kompanije očekuju da im se investicija vrati, odnosno uveća, od 50 do 100 puta, u roku od 5 do 7 godina. Ako mogu da predstave kako će svoj posao uvećati 50 puta, mogu očekivati i podršku investitora“, ističe Lazić.

Dodaje da biznis plan nije potreban, niti se očekuje od startapa, a investicije za firme koje su u nekoj početnoj fazi mogu da se kreću od 50.000 dolara, pa naviše. Ipak, retko koji startap se odlučuje za samo jedan izvor finansiranja, a najčešće je reč o nekoliko rundi investicija, pri čemu je izuzetno važno dobro planiranje troškova u svakom krugu.

„Kada želite da preskočite zid od 8 metara, ne možete to učiniti odjednom, nego prvo montirate skele, pa onda krenete deo po deo…“

Foto: Pixabay, ilustracija

Od januara 2017. u Srbiji radi i prvi privatni investicioni fond za startape, vredan milion evra, koji su osnovala sedmorica domaćih biznismena. Osim finansijskog dela, fond omogućava i različite programe pomoći, edukaciju, kao i povezivanje sa industrijom i potencijalnim investitorima.

Ipak, sve više njih se odlučuje za investicione fondove koji praktično non-stop imaju otvorene konkurse što za kredite, što za bespovratna sredstva, putem kojih startapovi mogu da apliciraju za različite oblike finansiranja. U znatno manjoj meri dostupni su i mikrokrediti za početnike u biznisu, koje odobravaju pojedine banke.

U poslednje vreme sve su brojniji biznis inkubatori koje pokreću velike kompanije i koji u njima okupljaju uglavnom mlade firme, odnosno startape, pomažući im u razvoju posla, u zamenu za buduću saradnju ili udeo u vlasništvu.

Brojna istraživanja pokazuju da je startapima, pored uvek potrebnih investicija, izuzetno važna i mentorska podrška, odnosno znanje koje mogu da im prenesu iskusnije kolege i konsultanti. Oni im pomažu i kontaktima, tako da uz pomoć svih ovih faktora dolaze do uspešnog poslovnog modela, piše Blic.

Izvor Blic
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...