Doktor Josifovski: Ovakva presuda je akt protiv naroda

44

Mora se naći način da se postavi pitanje lične odgovornosti sudije koja je donela ovakvu presudu. Jer ovo više nije presuda protiv mene, to je akt protiv naroda. Ovo za „Blic“, komentarišući odluku Apelacionog suda da preinači prvostepenu presudu i odbije njegovu tužbu protiv pet državnih organa kaže dr Borko Josifovski, nekadašnji direktor beogradske Hitne pomoći.

Ni 13 godina nakon što je ukazao na kriminalne veze lekara te zdravstvene ustanove i privatnih pogrebnih preduzeća Josifovski nije dobio ništa, do života sa pečatom državnog neprijatelja.

Zadovoljenja pravde, reklo bi se, nema ni na vidiku jer je presudom Apelacionog suda njegova tužba odbijena kao – neosnovana.

Direktor Hitne pomoći ukazivao na veze lekara i privatnih pogrebnih preduzeća, sada mora da plati 67.500 dinara

Takođe, preinačeno je i rešenje o parničnom postupku, te je dr Josifovski obavezan da tuženoj državi isplati 67.500 dinara. A jedino što je nekadašnji direktor Hitne pomoći od pravosudnih organa tražio bilo je da se utvrdi da je zbog uzbunjivanja trpeo višegodišnju odmazdu.

„Sve ovo je, čini mi se, veoma ekspresno završeno. Ili je već odavno bilo odlučeno i kovertirano, samo se čekalo da bude isporučeno“, kaže Josifovski za ovaj list.

Zanimljiva je činjenica da je prvobitnom presudom beogradskog Višeg suda bilo utvrđeno da je pet državnih organa, od 2006. godine nanelo štetu Josifovskom nepostupanjem po njegovim prijavama. U toj presudi iz oktobra prošle godine utvrđeno je da su Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, Agencija za borbu protiv korupcije i Više javno tužilaštvo u Beogradu stavili Borka Josifovskog u nepovoljan položaj zbog uzbunjivanja.

Ta moralna satisfakcija trajala je kratko, te je Apelacioni sud nakon razmatranja žalbi odlučio da sam izvede dokaze za koje je smatrao da su ključni za donošenje pravosnažne presude. Sud je tako odlučio jer, kako je između ostalog navedeno, u ovom slučaju nije moguća retroaktivna primena Zakona o zaštiti uzbunjivača koji se primenjuje od 2015. godine.

Presuda u korist uzbunjivača – upozorenje državnim službenicima da rade u skladu sa zakonom

„Moja tužba je prvo od Višeg suda bila odbačena zbog retroaktivnosti, da bi zatim ovaj isti Apelacioni sud vratio presudu Višem sudu jer, kako su rekli, smatrano je da postoje svi elementi da se donese presuda. Taj Apelacioni sud u prvom koraku nije imao nikakve primedbe u odnosu na retroaktivnost, a vidite sada, sada odbacuje tužbu upravo zbog retroaktivnosti. Ja sam tužio pet državnih institucija koje su mi nanele štetu nečinjenjem po mojim prijavama i zataškavajući aferu Hitna pomoć. I evo vidite, ovaj sud ne može da utvrdi kakva je to štetna radnja prema meni i na koji način bi oni mene zaštitili“, priča dr Josifovski.

Apelacioni sud, međutim, smatra da „ne postoji izričiti rok u kom državni organi treba da reaguju na krivične prijave uzbunjivača“, čime je praktično „sahranjena“ bilo kakva mogućnost prihvatanja tužbe na (ne)rad državnih organa. Ipak, Borko Josifovski i tim advokata „Pištaljke“ koji ga u čitavom procesu zastupaju, nemaju u planu da dozvole da se slučaj na ovome završi.

„Sigurno neće ostati na ovome. Mora se pronaći način da se postavi pitanje lične odgovornosti sudije koja je donela ovakvu presudu. Jer, ovo nije više presuda protiv mene, to je akt protiv naroda. Da je afera Hitna pomoć dobila svoj epilog, ne bi bilo posle onih tragičnih afera gde su ljudi takođe gubili glavu… Sudija direktno preuzima odgovornost na sebe za tako nešto, ja to tako vidim“, ističe Josifovski za „Blic“.

Umalo istorijska presuda Višeg suda iz oktobra prošle godine ostala je mrtvo slovo na papiru… A imajući u vidu da je sud odlučio da odbije tužbeni zahtev (koji je prvenstveno potvrdio), nekadašnji direktor Hitne pomoći i „Pištaljka“ podneće zahtev za reviziju Vrhovnom kasacionom sudu.

„Kada pogledate ovu presudu – šta oni meni mogu da vrate? Meni novac nije potreban. Šta meni sada može da vrati tih 12 propaćenih godina neravnopravne borbe za pravdu i istinu? Osim da postfestum sačuva sjaj mom imenu, a ništa drugo im zapravo nije ni traženo“, iskren je Josifovski.

Sve je počelo nakon što je Borko Josifovski krajem 2006. godine upozorio Ministarstvo zdravlja da postoji osnovana sumnja da pojedini lekari Hitne pomoći namerno nisu stizali na vreme kod životno ugroženih pacijenata i nisu obavljali reanimaciju da bi tako privatnim pogrebnim preduzećima obezbedili zaradu. Nadležni nisu tada reagovali, a on je 2006. svoje sumnje izneo javno, pred predstavnicima medija.

„Ja sam sa mesta direktora Hitne pomoći smenjen zbog toga što sam iznoseći neproverene informacije u vezi sa reanimiranjem i pružanjem hitne medicinske pomoći uznemirio javnost i ugrozio rad službe. I praktično sam bio svrstan među narodne neprijatelje. Jer svako ko ugrožava rad službe hitne medicinske pomoći, ugrožava i živote ljudi“,priseća se Josifovski.

I onda, samo dva dana posle njegove konferencije za medije, iako je očekivao da će nakon toga sve biti ispitano, Josifovski biva smenjen, a ništa od onoga na šta je upozoravao nadležni organi nisu proverili. Tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević je prvo ćutao duže od godinu dana, a onda odjednom za dva dana utvrdio da Josifovski nije u pravu.

Nakon smene s mesta direktora Josifovski je u Hitnoj pomoći bio izložen konstantim pretnjama. U oktobru 2008. godine saopšteno mu je da su se „stekli uslovi za prestanak radnog odnosa“.

Izvor Blic
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...