Bujošević: Radnici RTS-a ubijeni zbog bahatosti i bezosećajnosti Klarka i Milanovića

89

BEOGRAD – Generalni direkor RTS Dragan Bujošević poručio je večeras da će RTS večno pominjati imena 16 radnika stradalih tokom NATO bomdardovanja kako bi se stalno ponavljalo da niko nema pravo da ubija novinare koji su, kako je rekao, 23.aprila 1999.godine radili svoj posao.

Bujošević je na Međunarodnoj konferenciji “Kraj nekažnjivosti za zločine nad novinarima“ povodom 20 godina od bombradovanja RTS, rekao da su radnici te kuće ubijeni zbog bahatosti i bezosećajnosti šefa NATO agresije Veslija Klarka i tadašnjeg generalnog direktora RTS Dragoljuba Milanovića.

Podsetio je da je američka vlada odlučila da bombarduje RTS pod izgovorom da je bio deo sistema komande i kontrole što, prema njegovom mišljenju, pojačava sumnju da je odluka doneta tek kada je u Haški tribunal stigla tužba protiv NATO.

“Da li je NATO hteo da potpuno ugasi RTS? Znali su da to ne mogu da učine, a činjenica da je program RTS krenuo osam sati posle uništenja predajnika u Krnjači pokazuje svu besmislenost NATO strategije“, rekao je Bujošević i postavio pitanje šta je tadašnji vrh RTS hteo da učini ostavljajući zaposlene na milost i nemilost NATO bombama.

“Da li su mislili da će napraviti preokret u ratnoj propagandi ili da će zaustaviti agresiju NATO? Toliko naivni nisu bili, ali su bili bezosećajni. Ne verujem da je vrh RTS odlučivao o sudbinama zaposlenih, znamo svi ko jeste, ali nemamo dokaze za to“, rekao je Bujošević i dodao da se verovatno radilo o namernom žrtvovanju radnika.

Za njega je nerazumljivo odbijanje Haškog tribunala da se bavi ubistvom 16 zaposlenih na RTS i podsetio da je Karla del Ponte zaključila da nema dokaza da je NATO namerno gađao RTS, što je, navodi Bujošević, apsolutno užasavajuće.

Ukazao je i da novinraska udruženja na taj tragičan događaj različito gledaju navodeći primer Amnesti internešnela koji bombradovanje RTS tretira kao ratni zločin, dok Komitet za zaštitu novinari ne želi da upiše imena 16 radnika RTS na listu ubijenih novinara.

Miroslav Medić, brat Siniše Medića, poginulog radnika RTS, koji je takođe radnik te televizije, nazvao je bombardovanje RTS-a prvim terorističkim napadom u istoriji na jednu medijsku kuću i nezapamćenim zločinom za koji niko nije odgovarao.

Medić se prisetio noći u kojoj su stradale njegove kolege koje su, kaže, ostavljeni kao glineni golubovi na milost i nemilost NATO i napomenuo da su zaposleni, posle konferencije Džejmija Šea na kojoj je rekao da RTS može da bude vojni cilj jer širi neistinu, tadašnjem rukovodstvu RTS predlagali da noću rade sa rezervnog mesta, ali da je ta ideja odbijena.

Dodao su porodice poginulih tužile 17 zemalja članica NATO Međunarodnom sudu u Strazburu,ali da je njihova tužba odbijena sa obrazloženjem da nisu nadležni jer Srbija nije potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima i da nije član EU.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović obraćajući se porodicama koje su izgubile svoje najbliže tokom bombardovanja kazao je da se na snimku, koji je pre njegovog obraćanja pušten, moglo da se vidi da je toranj na Avali obnovljen, ali da njihovi životi neće biti, jer su izgubili najblize.

„Ali, na nama je da pomognemo da se otkrije puna istina i da dođemo do odgovornosti i kažnjavanja onih koji su krivi za to”, kazao je Radomirović.

Prema njegovim rečima, od svih novinarskih pitanja najvažnije je zašto, isto kao ono “zašto” koje stoji na spomeniku u Aberdarevoj ulici, a koji je podignut poginulim radnicima RTS-a.

„Nikada niko, ni u jednom ratu pre tog 23. aprila 1999. godine nije bombardovao jednu medijsku kuću i ubio 16 radnika dok su obavljali svoj posao. Zašto se zločinu koji je počinio NATO daju druga imena”, kazao je Radomirović.

Naveo je da će UNS podržati RTS da imena nastradalih radnika RTS budu upisana na listu koju vodi Komisija za istraživanje ubistava novinara i dodao da na toj listi nažalost nema ni većine od 15 ubijenih kolega novinara, medijskih radnika, koji su od 1998. godine, do 2005. stradali na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Saveza novinara Rusije Vladimir Solovjov, koji je pre 20 godina radio u Beogradu kao dopisnik, kazao da je bio svedok patnje srpskog naroda za vreme NATO bombardovanja.

Kako je naveo, ono što su on i njegove kolege iz Rusije videli za vreme bombardovanja SR Jugoslavije, promenilo je njihov pogled na svet.

„Nikada više nećemo verovati u ono što pričaju naši zapadni partneri. Ako i izbegnu kaznu na ovom svetu, neće na nebu u paklu”, kazao je Solovjov.

Danas se sećamo nastradalih radnika RTS-a, kazao je Solovjov napominjući da se danas odaje pošta svim poginulim medijskim radnicima za vreme ratova u bivšoj SFRJ, među kojima je bilo i sovjetskih dopisnika.

Džeremi Dir iz Međunaronde federacije novinara osudio je NATO bombardovanje RTS ocenivši to kao nelegalni čin i istakao da se 600.000 članova tog udruženja saoseća sa porodicama stradalih radnika RTS i svih drugih medijskh radnika koji su, kako je naveo, žrtve pokušaja da se ućutkaju mediji.

„Tražimo da međunarodna zajednica zaustavi ovaj tužni danak koji se plaća i danasi ugrozava novinre i novinarstvo dana“, rekao je Dir koji je podržao to što porodice poginulih i dalje traže pravdu.

“Taj namerni čin koji je ostao nekažnjenost ima posledice koje su šire od Balkana, isti argumeniti koriste se za bomdardovanje u Gazi, Iraku, Kabulu…“, rekao je Dir i dodao da je više od 100 novinara stradalo prošle godine u svetu i da su stotine njih završili u zatvoru.

Članica Komisije za istraživanje ubistava novinara Ljiljana Smajlović istakla je da su ona i njene kolege koji su radili sa Slavkom Ćuruvijom strahovali da će i 20. godišnjicu od ubistva dočekati bez presude.

Kako je navela došlo se do presude, koja je dokaz da je država ubila njenog urednika u “Evropljaninu”, kao i dokaz da niko osim šefa države ne može da naredi bezbednosnim službama da ubije jednog novinara.

“Nadamo se da će presuda krivima za ubistvo Slavka Ćuruvije označiti eru nekažnjivosti ubistava novinara u Srbiji, ali nismo još u potpunosti spokojni. Ima još ubistava koja nisu rasvetljena”, kazala je Smajlović i dodala da nikada medijski radnici neće zaboraviti Slavka Ćuruviju, ni žrtvu koju je podneo za slobodno novinarstvo.

Dvodnevna konferencija koju organizuju UNS i RTS, a kojoj su prisustvovsli premijerka Ana Brnabić, ministar za rad Zoran Ðorđević, članovi porodica stradslih radnikai predstavnici međunarodnih novinskih udruženja počela je odavanjem pošte žrtvama minutom ćutanja i prikazom video snimaka nastalih neposredno posle bombradovanja zgrade RTS.

Posle konferencije kod spomenika Zašto održana je komemoracija RTS koja je počela performansom koji prikazuje bombardovanje zgrade te televizije u pratnji RTS.

Na komemoraciji su 16 voditelja RTS pročitali biografije radnika koji su nastradali 23. aprila 1999.godine u 02.06 posle ponoći.

Istaknuto je da je kao ratna meta prvi put označena jedna medijska kuća i da se posle 20 godina postavlja pitanje da li su namerno žrtvovani radnici RTS, kao i zašto za to niko nije odgovarao.

Izvor Tanjug
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...