Ministar Trivan izneo šokantne detalje: Evo zašto je Srbija najizloženija klimatskim promenama

80

NOVI SAD – U Novom Sadu je juče obležen Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše, a ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je tom prilikom ukazao da je zemljište prvorazredni prirodni resurs, koji je najviše izložren degradaciji usled delovanja čoveka.

Kako je saopšteno iz tog resora, Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa partnerima i učesnicima još jednom je ukazalo da je priroda nemilosrdna u odgovoru na posledice delovanja čoveka, a da pogubne posledice dezertifikacije i degradacije zemljišta uz smanjenje biološke raznovrsnosti zahtevaju široku zajedničku akciju.

Srbija, iako nema izražen proces dezertifikacije kao neke afričke ili dalekoistočne zemlje, suočava se poslednjih decenija sa svim oblicima degradacije zemljišta. Zabeleženo povećanje prosečne godišnje temperature vazduha za 1,2 stepena, i prognoza da će do kraja veka porasti za 4,2 do 4,5 stepeni, upozorava na promenu klime u Srbiji sa svim negativnim posledicama.

Kako je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan ukazao, Srbija je jedno od područja na Planeti koje će biti najizloženije posledicama klimatskih promena, što podrazumeva pojavu preteranih suša, a istovremeno pojavu obilnijih i nepravilno skoncentrisanih padavina koje prate bujične poplave, i značajnija erozija zemljišta. Kako je naglasio, zemljište je prvorazredni prirodni resurs koji je najviše izložen degradaciji usled delovanja čoveka, i zato je očuvanje i zaštita zemljišta od devastirajućih procesa jedno od najznačajnih pitanja u zaštiti životne sredine.

Srbija kao zemlja potpisnica Konvencije o borbi protiv dezertifikacije, preduzima mere za sprečavanje isušivanja i degradacije zemljišta, među kojima je kao značajan praktični doprinos donošenje Zakona o klimatskim promenama koji će ovu oblast uskladiti sa svim drugim sektorskim politikama, rekao je Trivan.

U sprečavanju dalje degradacije zemljišta, Srbija će primeniti nekoliko najznačajnijih mera, među kojima je na prvom mestu pošumljavanje, ukazao je. „Sačuvajmo svoje zemljište tako što ćemo pošumiti, sačuvajmo svoje vode, sačuvajmo zemljište od erozije i svega ostalog što ga degradira“, rekao je ministar ističući da će Ministarstvo i dalje nastaviti da dodeljuje sredstva iz Zelenog fonda lokalnim samoupravama za pošumljavanje.

Prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakao je da su šume najbolje sredstvo za prevenciju i ublažavanje posledica klimatskih promena, ali da se u Srbiji nedovoljno intenzivno pošumljava.

On je rekao da je i prostornoplanskim dokumentima predviđeno da Srbija poveća procenat pošumljenosti sa sadašnjih oko 31 posto na 42 posto, a da je nedopustivo da AP Vojvodina ima još uvek oko 6,2 posto teritorije pod šumom, iako je planirano da se ona poveća na oko 12 posto.

Uprkos zalaganjima nadležnih preduzeća i preduzetim merama, mora se raditi brže, naglasio je Ristić, jer pošumljavanje nije samo sebi cilj, već uspostavljanje stabilnih šumskih ekosistema.

On je istakao da je zbog prisutnih devastirajućih procesa u Srbiji neophodno staviti pod strogu kontrolu područja koja su u režimu zaštite.

Degradacija zemljišta i smanjenje biloške raznovrsnosti koje prati taj proces su globalno pitanje sa kojim se suočavaju brojne zemlje, i zato moraju se tražiti zajednički odgovori na ove izazove i preduzimati zajedničke akcije, ukazao je u svom obraćanju na skupu ambasador Arapske Republike Egipat u Republici Srbiji Amr Alguvejli.

On je istakao da planovi u razvijanju saradnje Srbije i Egipta u oblasti zaštite životne sredine, kao i Memorandum o razumevanju između dve zemlje u ovoj oblasti koji je u pripremi, podrazumevaće mere u borbi protiv dezertifikacije u međunarodnim okvirima.

Ujedinjene nacije ustanovile su 17. jun kao Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše kako bi ovaj problem stavile u fokus međunarodnog delovanja i zajedničkih globalnih napora.

Međunarodna konvencija o borbi protiv dezertifikacije, zajedno sa Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti i Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama predstavljaju ključne međunarodne platforme za zaustavljanje trenda globalne degradacije životne sredine i prirode.

Izvor Tanjug
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...