Ove poslove više neće niko da obavlja, za ovaj smer prijavio se samo jedan student

2.336

Samo jedan student prijavio se na smer za profesora fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Interesovanje za profesorske smerove na hemiji, fizici, matematici sve je manje iz godine u godinu, iako posla ima.

Relativno male plate, stresan posao, zabrana zapošljavanja u društvenom sektoru, konkretno u prosveti, ali i teške studije, ove godine doveli su do toga da se veoma mali broj srednjoškolaca prijavi na profesorske smerove na prirodnim naukama. Pored smera za profesora fizike, koji drži rekord sa samo jednim kandidatom, slično je i na hemiji, gde su se prijavila samo dva kandidata, dok biologija ima pet kandidata, matematika i geografija po 11. Od toga fizika nudi 25 mesta od koji je 20 budžetskih, matematika 55 mesta sa 50 budžetskih, hemija od 20 mesta ima 16 budžetskih, a geografija od 40 mesta nudi 18 budžetskih.

Prodekanka za nastavu PMF prof. dr Tatjana Pivac kaže da je u poslednjih pet godina broj kandidata za profesorska zanimanja sve manji, s druge strane profesori fizike, matematike i hemije su deficitarna zanimanja u našoj zemlji. Fakulteti, dodaje, više ne znaju na koje načine da animiraju studente da upisuju ove studije.

„Apel Ministarstva prosvete ove godine je da treba pospešiti i animirati studente da upisuju deficitarna profesorska zanimanja. Sa druge strane, od Ministarstva smo dobili i pohvalu, jer smo napravili integrisane studije za profesore biologije, hemije, fizike i matematike. Da bi predavali u školama, studenti moraju da završe i master, odnosno skupe 300 ESBP bodova. Naše integrisane studije traju pet godina, studenti ne moraju da rade diplomski pa upisuju master, olakšali smo im put da dođu do potrebnih bodova“, rekla je Pivac.

Međutim, studenata ipak nema. Prodekanka smatra da politika zapošljavanja i plate u prosveti najviše obeshrabruju mlade da postanu nastavnici i profesori.

Na beogradskom Fizičkom fakultetu ove godine upisano je samo osam budućih profesora fizike, ostalo je još 17 praznih mesta na budžetu. Na Hemijskom fakultetu u Beogradu za nastavnika hemije obezbeđeno je 25 budžetskh mesta, a studije je upisalo šestoro brucoša.

Negativan trend beleži smer profesor matematike na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Do pre pet godina, upisivalo ga je više od 100 studenata, poslednje dve, niti 30. Iako se na ovom fakultetu veliki broj srednjoškolaca prijavi za prijemni, manji broj njih se odlučuje za profesorski smer.

U Kragujevcu je upisano 19 matematičara, ali ukupno, i tek u trećoj godini će da biraju da li će biti profesori ili teoretičari.

Slično je i na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. Na jedinstvenoj listi upisano je 13 fizičara, 41 hemičar i 25 matematičara. Pitanje je koliko će njih postati profesori. Ove godine za master hemičara upisano je pet studenata, a master fizičara šest.

Nenad Petrović, profesor matematike iz Novog Sada, kaže da se škole, pogotovo u provinciji, otimaju za nastavnike fizike, hemije, matematike i biologije.

„Kada bi inspekcije zašle po školama, pogotovo u selima, videle bi da fiziku i hemiju predaje bukvalno ko stigne, odnosno ko ima neke veze sa tim predmetima. Direktori škola konstantno zovu fakultete i traže mlade nastavnike, tako sam i ja dobio posao, ali nije lako, radim u dve škole, stalno sam na putu“, kaže Nenad.

Dodaje da razmišlja da ipak od svega odustane te kao i njegova drugarica profesorica matematike, koja nije uspela da izdrži pritisak neposlušnih đaka, ali i roditelja u jednoj novosadskoj srednjoj školi, promeni zanimanje.

„Za šest meseci završila je u jednoj IT kompaniji osnovni kurs i sada radi na izradi zadataka za jedan program koji u Americi njihovim đacima služi da uče matematiku. Nema stresa, a plata je duplo veća“, nastavio je Nenad.

Deficitarna zanimanja

Koliko su deficitarni nastavnici matematike i fizike govori i podatak koje je Ministarstvo prosvete iznelo u junu prošle godine. Kako je tada navedeno, matematiku u našim školama predaje 457 ljudi koji nemaju adekvatnu stručnost za to, a fiziku 239 nastavnika. Ilustrativan je i primer iz jedne škole u beogradskom prigradskom naselju, gde profesora matematike nisu mogli da nađu celo jedno polugodište.

Izvor Blic
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...