Svi vole da kupuju kada je roba na sniženju, a evo šta trgovci više neće smeti da rade

1.303

Šta su sezonska sniženja, rasprodaje, a šta akcijska prodaja, definisano je novim Zakonom o trgovini, koji je Vlada uputila Narodnoj skupštini. Njime bi trebalo da bude sprečena česta pojava lažnih sniženja i rasprodaja, piše Blic.

Novim Zakonom tačno se definiše period sezonskih sniženja od maksimalno dva puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula, te može trajati najviše 60 dana. Tako bi trebalo da se izbegne da se u isto vreme ista roba u jednim radnjama prodaje po nižim, a u drugim po redovnim cenama.

Kada je u pitanju rasprodaja, osim što se jasno mora istaći redovna i snižena cena, trgovac je dužan da fizički izdvoji robu koja je na rasprodaji. Roba koja imala jednu cenu samo nekoliko dana pa je onda navodno snižena, smatraće se obmanjujućom poslovnom praksom i trgovac će biti kažnjen.

„Najzad se približavamo evropskim i svetskim standardima kad su rasprodaje i akcije u pitanju. To je verovatno izazvano prisustvom stranih trgovinskih lanaca. Kod njih se tačno zna kad je zimska, a kad letnja rasprodaja. Međusobne razlike jasno su definisane, kao i šta treba da se ispoštuje da bi nešto bilo rasprodaja, sezonsko sniženje ili akcijska prodaja“, kaže ekonomista Vladana Hamović.

Novim zakonom zabranjeno je i reklamiranje robe po sniženoj ceni koje ima u tako maloj količini da je očigledno da se namerava privlačenje kupaca kako bi kupili i drugu robu.

„Novi zakon pokušava da usaglasi sve učesnike na tržištu. Sad bi trebalo da se naši trgovci prilagode. Ako ne poštujete ovakve propise, pogotovo u prisustvu stranih lanaca, nema vam opstanka na tržištu. Kupci bi trebalo da osete efekat, jer svako sniženje omogućava da kupimo ono šta nam zaista treba. Sa druge strane, kod stranih lanaca nema čekova i odloženog plaćanja, kod naših to još postoji, jer je kupovna moć stanovništva i dalje mala“, kaže Hamović.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača, smatra da su šira ovlašćenja inspekcije uslov za primenu ovog zakona.

„Dok inspektori ne budu izdavali prekršajne naloge na licu mesta i naplaćivali ih, sve će ostati kao što je i bilo. Pisanje kazni, pa odlazak na sud i potom česte zastare, štite nesavesne trgovce. Četiri godine vršimo pritisak ka Ministarstvu trgovine da se prekršajni nalozi stave u Zakon, ali ipak su pobedili trgovinski lanci sa svojim lobiranjem da se to ne desi“, rekao je Papović.

Trgovci više neće moći da snize, na primer, cenu samo jedne majice za 70 odsto, pa da istaknu da su cene snižene u tom procentu, kao sada. Kod oglašavanja procenta sniženja, najveći procenat može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca. Ako se u oglasnoj poruci porede cene robe ili usluga različitog kvaliteta, odnosno cene robe sa nedostatkom i bez njega, mora se navesti da je niža cena uslovljena nižim kvalitetom, odnosno nedostatkom.

Izvor Blic
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...