Kako su srpki novinari pet sati neprekidno izveštavali o sletanju na mesec: Dan kada su svi izgubili pojam o vremenu

71

BEOGRAD – Istorijska vest o sletanju prvog čoveka na Mesec na današnji dan pre tačno pola veka i to samo nakon 66 godina od kada su se braća Rajt “letećim mašinama“ vinula u vazduh, nije digla na noge samo centralu u Hjustonu, već i svetske medije i javnost, među njima i srpske novinare.

U redakciji TV Beograd, čija je ekipa od 50 članova, prenosila taj istorijski događaj, bilo je kako kažu više od 40 stepeni, a uz sve, prava uzbuna je nastala kada je, kako su pisale „Večernje novosti“ od od ponedeljka, 21. jula 1969. „Tanjug“ iznenada javio da će Nil Armstrong iz mesečevog modula, zbog izvrsnog zdravstvenog stanja, izaći nekoliko sati pre očekivanog vremena.

„Prenos je bio predviđen za 6.30, međutim oko jedan čas po ponoći Tanjug je emitovao informaciju da postoji mogućnost da Armstrong kroči na mesec oko tri časa ujutro“, preneli su mediji reči nadležnih iz Televizije Beograd koji su kazali i da su odmah po saznajnu da satelitski prenos može da počne ranije alarmirali sve na televiziji i telefonom u sred noći budili zaposlene.

Zahvaljujući vesti koju je emitovao Tanjug, cela ekipa bila je spremna za prenos već u 2.00″, pisale su Novosti, što pokazuje i razloge za velike udarne naslove poput onoga „U besmrtnost četiri časa ranije“.

Prenos približavanja Apola 11 Mesecu na TV Beograd počeo je u nedelju u podne. Komentarisanje Armstrongovog i Oldrinovog izlaska na mesečevu površinu trajalo je punih pet časova, a kada se sve završilo u sedam ujutro, niko nije izlgedao umorno, jer, bio je to veličanstven trenutak, u kome su svi, kako su pisali mediji, izgubili pojam o vremenu.

„“03.56.31 prvi čovek stupio na Mesec“, “Na zemljinom prirodnom satelitu proveli su više od dva časa“, “Najveći uspeh čovečanstva od postojanja“, „Svaki Armstrongov minut na mesecu koštao je tadašnjih 150 miliona dolara“, pisale su Novosti i Politika.

Bio je to fascinantan korak kako su prenosili, „najveći od kada se život iz pra mora preselio na kopno“ za sve ali ne i za nasledinka Kristofera Kolumba koji se oglasio iz Madrida i poručio da je njegov predak otkrivši „Novi svet, učnio mnogo romatničniji podvig nego prvi ljudi koji su iskrcali na Mesec“.

Udarne vesti tih izdanja bile su i bebe rođene te noći uz akcenat da će se samo sin Milice i Milana Bijelića, hvaliti ceo život da se rodio u trenutku kada je Armstrong kročio nogom na mesec.

Rođen je u Narodnog fronta tačno u 3.55 minuta.

Tog jula 1969. godine mediji su pisali da će američkom kongresu biti podnet zahtev da se Dan osvajanja meseca proglasi nacionalnaim praznikom SAD.

Francuski stručnjaci su ocenjivali da je čovečanstvo spremno za pohod na druge planete „ali i da ćemo brže napredovati kada u vasionu budemo slali inženjere i naučnike a ne samo zdrave astronaute“.

„Mali korak za čoveka veliki za čovečasntvo“, kako ga je Armstrong opisao, izveden je posle nešto više od stotinu časova letova i posle oko 12 godina priprema.

„Nije li fantastično“, upitao je Armstrong ciji su se koraci činili tako jednostavni dok se sa Oldrinom, kako su mediji preonsili, osecaho lakšim za pet šestina svoje normalne zemaljske težine.

Američki predsednik Ričard Nikson direktno je razgovarao sa Armstrongom i Oldrinom za vreme njihovog boravka na Mesecu i čestitao im na obavljanju istorijskog posla. Iz Bele kuće je poručio – „tim što ste učnili nebo je postalo deo čovekovog sveta. Sa nama govorite iz mora tišine i to nas inspiriše da udvosturčimo napore za obezbeđivajne mira i spokojstva na zemlji“.

Čitavo čovečasnstvo, kako su mediji pisali, sa izvesnim izuzecima postalo je svedok tog velikog trijumfa – hiljadugodišnjeg sna svih najvećih umova koji su do sada živeli.

Na Mesecu je ostala zastava SAD i kutija sa mirkofilmovanim porukama i tragovi a poneli su sa sobom instrumente za uzimanje uzoraka, pisali su mediji i dodavali da je Mesec bez obzira što je američka zastava pobodena ostao svačiji.

Nikson je obećao komadic meseca svakom šefu države nakon analize materijala koji će Kolins, Oldrin i Armstrong doneti u Apolu 11.

Kolika je euforija vladala pokazuje i vest iz tih dana da je pesnik Slobodan Pavićević ispevao poemu o sletanju na Mesec u 1.000 stihova koje je ispisao na traci dugoj 20 metara. Taj urednik kragujevačkog studentskog lista, je konsturisao i masinu na koju se njegova pesma namotava.

Vrač iz indijanskog plemena Irokeza u Otanriju upozoravao je da njegovo pleme slavi Mesec i da ljudi ne treba da ga uznemiravaju.

U Melburnu je napravljen i prvi mesečev meni „čorba od povrća a la Armstrong, pečena jagnenjtina a la Odlirn i kolači a la Kolins“

Građani Lunevila, mesečevog grada iz Francuske uputili telegram Niksonu, upravi za aeronautiku i vasionska istraživanja NASA i svim Amerikancima – „Žitelji Mesecgrada oduševljeno pozdravljaju iskrcavanje na Mesec“.

Sedam dečaka rođenih u Limi u trenuku izlaska Armstronga na Mesec dobilo je ime po njemu.

Izvor Naši u svetu
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...