Novi ambasador Rusije sutra će posetiti predsednika Vučića

67

Novi ambasadora Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, uručiće sutra, u ponedeljak pre podne, akreditivno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, najavio je danas Vučićev kabinet.

Bocan-Harčenko dolazi s mesta načelnika Četvrtog Evropskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije, koje je izmedju ostalog, zaduženo i za Srbiju.

Rođen 1957. godine, Bocan-Harčenko je završio Fakultet Ministarstva spoljnih poslova Rusije za medjunarodne odnose i važi za eksperta za Balkan.

Govori engleski i srpski jezik, a odlikovan je „Ordenom za prijateljstvo“ i „Ordenom drugog stepena za zasluge prema domovini“.

Od 1997. godine do 2002. godine bio je ministar-savetnik u Ambasadi Rusije u Hrvatskoj, a od 2004. do 2008. godine specijalni predstavnik ministra spoljnih poslova Rusije za Balkan.

Od 2009. do 2014. godine bio je ambasador u Bosni i Hercegovini, a od 2014. godine direktor Četvrtog Evropskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Bocan-Harčenko je početkom jula izjavio da je „pritisak Zapada na Srbiju očigledan“ i da SAD i saveznice „ohrabruju Kosovo da održava tenzije“.

Pritom ne postoje nikakvi dokazi da se interesi Beograda u bilo kojoj meri uzimaju u obzir, rekao je on, preneo je tada Sputnjik.

Bocan-Harčenko je takodje rekao da se Moskva nada da tenzije u vezi s Kosovom neće prerasti u krupan konflikt, da će „Evropa uvideti da se situacija razvija u opasnom pravcu“ i da bi „mogla otrgnuti kontroli što bi dovelo do krupnijih sukoba“.

Novi ruski ambasador u Srbiji je početkom jula takodje kazao da se Moskva zalaže za pregovore o Kosovu na osnovu dogovora izmedju Beograda i Prištine, ali i „na osnovu odobrenja svetske zajednice u okviru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“ jer samo takav dogovor može da osigura dugotrajno rešenje problema i stabilnost u regionu.

Istom prilikom je rekao da se Rusija priprema da Srbiji da 172,5 miliona evra kredita za razvoj infrastrukture.

Početkom 2017. godine, dok se vodila oštra debata o ulasku Crne Gore u NATO, Bocan-Harčenko je izjavio da Rusija „ne nameće“ Crnoj Gori održavanje referenduma o tome, ali da „smatra“ da bi referendum bio „prirodan“ jer „treba poštovati mišljenje gradjana“.

Bocan-Harčenko je tada u izjavi za ruske „RIA Novosti“ zapitao: „Kako neko može da tvrdi da je većina za ulazak u NATO?“ i kritikovao „brzopleto“ donošenje odluke Podgorice o tome.

Dok je u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije bio zadužen za jugoistok Evrope, Bocan-Harčenko je februara 2017. godine ocenio da je rukovostvo Srbije „konstruktivno raspoloženo“ i čini mnogo da se smanji napetost na Kosovu, ali da ne vidi da Priština tome „izlazi u susret“.

Bocan-Harčenko rekao je tada u intervjuu za RIA Novosti da je Moskva sve vreme u kontaktu s Beogradom i da je ta saradnja „veoma intenzivna što se tiče pokušaja da se Kosovo ugura u medjunarodne organizacije“.

Početkom decembra 2007. Bocan-Harčenko, tada predstavnik Rusije u diplomatskoj „trojci“ Kontakt-grupe UN koja je pokušavala da pregovorima reši problem Kosova, izjavio je da će, ako Priština jednostrano proglasi nezavisnost Kosova, Rusija tražiti od Saveta bezbednosti UN i ssefa UNMIK-a da tu odluku – ponište.

Kosovo je 17. februara naredne, 2008. godine, proglasilo nezavisnost od Srbije. Većina zapadnih država je to podržala, a Rusija i Kina su to oštro osudile.

Izvor Danas
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...