Oko 1.000 osuđenih na kućni zatvor čeka kaznu, ovo je razlog

149

BEOGRAD – Zbog nedostatka elektronskih uređaja u Srbiji, trenutno oko 1.000 osuđenih kojima je izrečena kazna kućnog zatvora čeka odlazak na izdržavanje kazne, piše Politika.

Najviše ih je u Beogradu, s obzirom na to da se, kako za Politiku navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, u glavnom gradu počini najveći broj krivičnih dela.

Nedostatak nanogica nije jedino zbog čega se kasni sa izvršenjem sudskih presuda.

„Situacija je delimično takva i zbog manjka zaposlenih. Međutim, to se rešava tako što se na poslovima poverenika koji obavljaju izvršenje sankcija, delimično angažuju i zaposleni iz službe za tretman zavoda, koji su prethodno prošli obuku“, kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Kako dodaju, imajući u vidu ova dva razloga, prilikom donošenja odluka o izvršenju, određuje se prioritet prema kriterijumima poput rizika od zastarevanja kazne, opasnosti izvršenog krivičnog dela po zajednicu ili oštećenog, ličnost osuđenog, težinu krivičnog dela…

„U situacijama kada sud određuje meru zabrane napuštanja stana (kućni pritvor), ona se odmah realizuje, kao i većina ostalih alternativnih sankcija (rad u javnom interesu, uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom)“, navode u Upravi.

Kažu i da je Vlada Srbije, imajući u vidu značaj alternativnih sankcija za društvenu zajednicu i veće efikasnosti u izvršenju ove vrste kazni, opredelila sredstva za nabavku još 1.000 nanogica do kraja godine.

Advokat Predrag Vasović smatra da je problem u „određivanju prioriteta“, odnosno odlukama uprave ko će kada biti upućen na izdržavanje kazne.

„Nedostatak elektronskih uređaja i manjak zaposlenih ne bi trebalo da budu opravdanje za ovakvo postupanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Odnosno, nameće se pitanje da li postoje zakonom propisana ovlašćenja uprave da vrši procenu koji osuđenik će biti upućen na izdržavanje, a koji ne i na osnovu kojih kriterijuma. Problem je posebno izražen ukoliko zastari izvršenje usled primene kriterijuma na koje se uprava poziva. Utisak je da postoji veliki prostor za diskreciono postupanje bez bilo kakvih mehanizama kontrole, uz napomenu da tu procenu ne donosi ni sudija za izvršenje krivičnih sankcija ni sudsko veće, već upravna vlast“, smatra advokat Vasović.

Izvor Radio 021
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...