Zbog čega predsednici Srbije sami biraju ko će da ih čuva i menjaju protokole na Andrićevom vencu?

70

Zbog čega predsednici i visoki funkcioneri u Srbiji, decenijama unazad, sami biraju i odlučuju o tome koja jedinica će ih čuvati, hoće li to biti vojska ili policija, postavljaju i uklanjaju svečanu gardu, menjaju pravila protokola, i ne slušaju stručnjake? U evropskim zemlajma mehanizam obezbeđenja je konstantan, ističu analitičari.

Vučića i Tadića – „Kobre“, Nikolića je čuvala policija. Nikolić sa gardom, Vučić i Tadić – bez. Predsednici Srbije procedure na Andrićevom vencu menjaju u skladu sa svojim afinitetima, a za sve to osnov imaju i u zakonu.

Međutim, takva praksa retka je u svetu, tj. jednom utvrđeni bezbednosni protokoli teško se menjaju iz korena, kako je to slučaj kod nas.

Ograde ispred Predsedništva nije bilo, pa se sa zaoštravanjem protesta pojavila. Sada je ponovo nema.

Kada bi jedna metalna ograda bila garancija bezbednosti predsednika teško da bi preživeo i jedan predsednik na svetu, kaže za N1 glavni urednik agencije Beta Dragan Janjić.

„Mislim da je ovo jedan prilično providan spin“, ocenjuje on.

Predsednik Vučić, s druge strane, za RTS kaže da je „lepše bez ograde“.

„Nje više nema. U subotu će biti tačno na ulaznim vratima postavljeno pet ili šest devojaka da ih upozore šta je kršenje zakona, da je upad u zgardu Predsedništva kršenje zakona. A oni ako hoće da krše zakon, pa upadnu unutra, mogu opet to da rade“, poručuje Vučić.

A šta radi aktuelni predsednik? Osim što takvim najavama pravi predstavu za medije, analitičar Aleksandar Radić kaže da koristi zakonom datu mogućnost da bira ko će da ga obezbeđuje – policija, vojska ili drugi organi.

„Svako ko se pojavi normalnim političkim smenama na dužnosti predsednika Republike, može da promeni prema svojim afinitetima onoga ko ga obezbeđuje. Odlukom predsednika Vučića očigledno je da su ‘Kobre’ dobile puno poverenje, one su sada u prvom planu. To ne znači da sutra, jednog dana, kada neko drugi postane predsednik neće ujutro na sastanku da kaže: ‘Od sada mnogo više poverenja imam u policiju, sklonite mi ove iz vojske'“, kaže Radić.

Više poverenja u policiju imao je Vučićev prethodnik. Dok je Tomislava Nikolića štitila policijska jedinica, Borisa Tadića, baš kao i Vučića, čuvale su „Kobre“.

Aleksandar Radić kaže da je praksa evropskih zemalja različita, negde najviše državne zvaničnike obezbeđuje policija, negde vojska, ali malo gde predsednik ima mogućnost da bira.

„U evropskim zemljama mehanizam obezbeđenja je konstantan. Jednom kada utvrdite nešto u zakonima, pa onda to razradite u podzakonskim aktima, raznim pravilima, toga se držite“, ističe Radić.

U Srbiji predsednici svom afinitetu podređuju i druge procedure. Tako je Tomislav Nikolić pompezno vratio gardu na Andrićev venac, da bi je njegov naslednik poštedeo straže pred ulazom u Predsedništvo.

Dragan Janjić smatra da predsednici treba da stanuju u istoj zgradi, kao u nekim uređenim demokratijama.

„Pa, dok si predsednik i premijer zna se gde si, dakle imaju razrađen sistem obezbeđenja i svega. Ali ovde se to prilagođava trenutnim potrebama, ličnim potrebama, političkim potrebama“, ističe Janjić.

Poređenja radi, koliko god za poređenje nije, američki predsednici duže od 2 veka stanuju na istoj adresi, britanski premijeri skoro tri veka. U novijoj istoriji jedino je Toni Bler, umesto na broju deset stanovao na broju 11.

Izvor N1
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...