Analiza pokazala: Država štedela na račun onih koji su ugroženi

36

Sarita Bradaš i Ivan Sekulović iz Fondacije Centar za demokratiju rekli su u Novom danu TV N1 da su u „Analizi stanja socijalnih i ekonomskih prava u Srbiji“ pokušali da ponude realniju sliku u odnosu na „podatke koji nam se serviraju“.

Bradaš kaže, govoreći o merama štednje, da se „na račun onih koji su ugroženi štedelo, oni su konsolidovali budžet“.

Kako kaže Bradaš, stopa rizika od siromaštva se meri statistički, pokazuje gde su prihodi pojedinca u odnosu na nacionalnu medijanu prihoda.

„To znači da oni koji imaju prihode manje od 60 odsto medijane da su u riziku od siromaštva. Svi koji imaju prihode manje od 15.600 dinara su u riziku“, kaže Bradaš.

Kaže da se gledaju osnovne životne potrebe da li mogu da se zadovolje, kada se govori o standardu života građana.

„Osnovne potrebe su hrana, stanovanje, adekvatno grejanje, pristup obrazovanju, zdravstvena zaštita, socijalna zaštita… To sve čini životni standard građana, odnosno kvalitet života građana“, kaže ona.

Ivan Sekulović kaže da je period istraživanja morao biti posmatran prema državnom izveštaju.

„Mi smo se referisali na ono što je država sama rekla o stanju socijalnih prava od 2014. godine. Pokušali smo da ponudimo realniju sliku u odnosu na podatke koji nam se serviraju. Mi kao istraživači kritički posmatramo sve te podatke“, kaže on.

Bradaš kaže da su oni u Centru za dostojanstven rad završili analizu u aprilu mesecu, a da je u maju država dostavila Komitetu treći periodični izveštaj.

„Bilo je interesantno čitati u odnosu na ono što smo mi dobili. Izgleda kao prikaz neke druge stvarnosti u kojoj mi ne živimo i koji nije potkrepljen podacima“, kaže Bradaš.

Ističe da se ne vidi kako se došlo do stope nezaposlenosti.

„Kad uvedete sve podatke dobijete broj od skoro 900.000 nezaposlenih u Srbiji, što je stopa nezaposlenosti od oko 23,24 odsto“, kaže ona.

Kaže da, kad se uvrste mere i podzaposlenosti, sledeće se gleda kvalitet zaposlenosti.

„Najviše je otvoreno, ljudi koji rade na određeno vreme, na privremenim poslovima i samozaposleni“, kaže ona.

Govoreći o merama štednje, kaže da je Komitet dostavio pismo državama, u kome se navodi da se za vremena krize zahteva da se jako pažljivo razmatraju mere štednje.

„Imali smo nekoliko zakona. Te mere, suprotno preporukama, da ne smeju da budu diskriminatorne, pogodile su najviše žene i penzionere, koji su inače ugožena grupa“, kaže ona.

Ističe da stvarnost kaže da se „na račun onih koji su ugroženi štedelo, oni su konsolidovali budžet“.

„Ministar finansija je medijima izjavio da je od penzija ušteđeno 616 miliona evra, a kroz subvencije stranim investitorima je dato 860 miliona evra, i to onima koji zapošljavaju ljude da rade u lošim uslovima, loše plaćeni i krše se njihova prava“, kaže ona.

Sekulović kaže da analiza dostojanstva na radu potvrđuje da je na delu „sistematska razgradnja socijalnih funkcija države“.

„Nekad je to eksplicitno, a nekad i nije toliko vidljivo“, kaže Sekulović.

Kako kaže, opada broj lekara, broj stomatologa.

„Neće imati ko da nas leči. Ta tema je nezasluženo slabo obrađena. Nije dovoljan pritisak na nadležno ministarstvo da višak u budžetu ulaže u infrastrukturu, ali i u ljude. Da smo članica EU, imali bismo dnevno četiri miliona evra iz EU fondova, oko pola miliona bi moglo da ide na društveni razvoj, to je dovoljno da 200 medicinskih sestara plaćate celu godinu. Mi svakog dana gubimo što nismo u EU“, kaže on.

Dodaje da su zakoni loši, kao i da će dalje dovesti do trenda da ukidanjem socijalnih prava narušavamo vladavinu prava.

„Takvi u EU ne možemo. Glavni razlog zbog kog mladi odlaze odavde su slabe institucije, ovi zakoni će dodatno oslabiti institucije“, kaže Sekulović.

Izvor N1
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...