Istraživanje: Beograd među najmanje transparentnim glavnim gradovima

47

Da li srpska prestonica može da ponese titulu transparentnog grada? Istraživanje globalne organizacije „Transparensi Internešnal“, koje je sprovedeno u 26 evropskih gradova pokazuje da je Beograd među najmanje transparentnim glavnim gradovima, izveštava N1.

Po kvalitetu života i uređenosti, Beograd još uvek zaostaje za mnogim evropskim gradovima. Situacija je slična i kada je u pitanju rangiranje po transparentnosti. Takav epitet srpska prestonica nosi, zbog toga što na zvaničnom sajtu ne postoje podaci o ugovorima koje gradske vlasti potpisuju, rezultatima glasanja na sednicama skupštine, ali i zbog nepoštovanja zahteva građana za pristup informacijama od javnog značaja.

„Mi često možemo da čujemo ko je dobio neki posao, čak i koliko taj posao košta, ali nemamo dovoljno informacija o tome da li je posao završen na zadovoljavajući način. Takođe nismo mogli da pronađemo ni informacije koje se tiču procesa odlučivanja u organima grada ili informacije o tome kada gradonačelnik ima sastanke i sa kim“, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Evropski gradovi su ocenjivani na osnovu 14 indikatora, među kojima su stavke koje se odnose na trošenje novca i javne nabavke. Tu je Beograd dobio neke pozitivne ocene, jer su pojedini podaci objavljeni. Međutim, istraživači kažu da je nedostatak to, što nisu lako uočljivi.

„Sam budžet da bi se našao, potrebno je neko debelo predznanje, zato što nije jasno istaknut tamo gde bi trebalo da bude na naslovnoj stranici web sajta. Netransparentnost organa vlasti bilo da je reč o lokalnim samoupravama ili centralnim organima je uvek loša poruka, jer na taj način građani ne mogu neposredno da izvrše uvid i kontrolišu one koje su izabrali“, kaže Nenadić.

Beograd se u „crvenoj zoni“ netransparentnosti, našao zajedno sa Sarajevom, Atinom, Stokholmom, Kišinjevom i Jerevanom, dok u poređenju sa regionom, srpska prestonica zaostaje za Skopljem i Ljubljanom.

„Na žalost, taj rezultat je očekivan, ukoliko uzmemo u obzir i način donošenja odluka i uključivanje građana u proces donošenja odluka. Mi smo više puta ponavljali i dalje ponavljamo da ugovor o javno-privatnom partnerstvu za Vinču još uvek nije dostupan javnosti, to je ugovor koji je zadužio građane Beograda za preko milijardu i sto miliona evra, to je samo jedan od manira kako gradske vlasti rade“, kaže Vladimir Radojičić iz Inicijative Ne davimo Beograd.

Podaci organizacije Transparentnost Srbija pokazuju da Beograd zaostaje kada je u pitanju transparentnost i u poređenju sa gradovima u Srbiji. Od ukupno 145 lokalnih samouprava, srpska prestonica se nalazi na tek 118 mestu.

Izvor N1
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...