Od 1.000 građana samo troje štedi u bankama

50

Istraživanja pokazuju da u Srbiji od oko 1.000 ljudi, samo dvoje ili troje štedi u bankama.

Trećini njih mesečno u džepu ostane višak novca, pa bi ga mogli investirati makar na štedni račun, piše Dnevnik.

Dobila bi se mršava kamata, ali bi se građani bar zaštitili od lopova. Procene govore da kod nas u slamaricama i čarapama ima oko 3,5 milijarde evra. Istovremeno, štednja na bankovnim računima kod nas već uveliko prelazi deset milijardi evra.

Dnevnik je analizirao kakvim se sve opasnostima građani izlože, ukoliko im novac nije u sefu u banci, već u kućnom ili u čuvenim „štednim slamaricama“.

U medijima su neretki naslovi o tome da provalnici upadaju u kuće i stanove i uspešno obijaju sefove. Trud se obično isplati jer znaju ko nije kod kuće i gde se čuva novac. Lopovi kao da prate ekonomske biltene i statistitku, pa znaju da građani Srbije u „slamaricama“ čuvaju oko 3,5 milijarde evra.

Ni druga strana nije naivna i gleda da svoju ušteđevinu zaštiti kako zna i ume. Prodavci sefova i bezbednosne opreme govore o tome da se sve češće kupuju brave, kamere i alarmi i ugrađuju sefovi.

Ekonomisti savetuju da je mnogo sigurnije da novac bude na računu jer na taj način, kažu, ipak cirkuliše, a na iznosu oročenom na duži period moguće je i zaraditi. Štednja ipak donosi korist. Stručnjaci preporučuju da štediše ne gledaju samo najveću kamatu. Postoje programi štednje po viđenju ili oročene s različitim modelima isplate kamate, odnosno pripisom kamate, njenom mesečnom isplatom, ili isplatom unapred, sa stepenastim modelom obračuna kamate…

Država garantuje za isplatu iznosa do 50.000 evra u slučaju da banka ode u stečaj ili likvidaciju. U nekoliko navrta kada se to dogodilo, ta obaveza je ispunjena. S druge strane, i banke ne nude više kamate kakve su bile do pre desetak godina. Dovoljno je reći da je pre osam godina na oročenu štednju u evrima stopa na 12 meseci bila između osam i deset odsto na godišnjem nivou.

Prošle godine bankari su za taj proizvod nudili 0,25 odsto, a na taj prinos još se plaća i porez državi od 15 odsto, pa je izvesno da će štediša dobiti skoro pa ništa. Istina, taj namet se ne plaća na uloge u domaćoj valuti, ali štediše više vole devize.

Na malu selidbu iz slamarice na račun uticale su i banke. U većini manjih gradova danas jedva da ima ijedna poslovnica banke, a u varošicama često ni toliko. Oni koji imaju veće sume novca, često ne mogu ni da se raspitaju o uslovima štednje. Kada im je novac potreban, ukoliko ga polože na račun, opet moraju na put. Ukidanje poreza i dostupnija ponuda banaka sigurno bi doprineli da se broj štediša poveća.

U zemljama Srednje i istočne Evrope najviše novca za štednju u bankama izdvajaju Austrijanci, čiji prosečni depoziti mesečno iznose oko 240 evra. Na začelju su građani Srbije s oko 37 evra. Razlika u kamatama je opet u korist razvijenih zemalja. Tako su kamate na oročena sredstva pola procenta, a kod nas polovina od toga.

Izvor Dnevnik
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...