Predsednik Fiskalnog saveta: Neodgovorno povećanje plata od preko 9 odsto

139

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za N1 da je glavni fokus budžeta za sledeću godinu trebalo da bude stimulisanje rasta, jer je nizak privredni rast osnovna boljka Srbije.

Osnovni problem je što se slobodna sredstva stavljaju u potrošnju, umesto u puteve, železnicu, komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine, umesto u smanjenje poreza i opterećenja privatnom sektoru, čime bi mu se omogućilo da investira i raste, kaže on.

Ekonomski je neodgovorna mera da povećate plate u državi duplo više nego što raste BDP, ističe Petrović.

„Prvo, tu se radi o platama u državnom sektoru i održivo i ekonomski opravdano povećanje plata kao i penzija treba da bude proporacionalno rastu privrede, a privreda očekujemo da će dogodine rasti oko 3 odsto realno, i tome dodamo inflaciju od 2, 2,5 odsto, što nominalno znači da će proizvod zemlje, očekujemo, porasti oko 5,5 odsto i to je glavni reper za održivi porast plata i penzija. A ostala slobodna sredstva koja se pojave u budžetu dogodine treba da se koriste da se stimuliše privredni rast Srbije, jer nizak privredni rast predstavlja njenu osnovnu boljku… I tek kroz povećanje privrednog rasta, doći će do većih plata u privatnom sektoru, a onda i u državnom sektoru, i do većih penzija i to je zdrav i dugoročno održiv put“, naglašava gost N1.

Govoreći o suficitu u 2019, kaže da je do njega došlo jer je naplata prihoda bila nešto veća. Deo te naplate je bio jednokratni događaj – porez od koncesije za aerodrom, dobitak Narodne banke i ta sredstva su došla u budžet – i on se neće ponoviti, a druga polovina je bila bolja naplata usled veće zaposlenosti i rasta plata, navodi Petrović.

Suficit se dešavao dve godine unazad, i rebalansom Vlada je predložila da se on potroši, kaže on.

Sama ta odluka da se potroše sredstva je u redu, jer će onda biti i mali deficit i praktično je to uravnotežen budžet, kaže Petrović. On dodaje da je Fiskalni savet to ocenio kao nešto što je u redu, ali problem je struktura tog trošenja.

Rizik da će se javni dug povećati, kaže da ne postoji. Taj deficit je i dalje veoma nizak, on je 0,5 odsto BDP u ovoj godini, a i planovi koji postoje za 2020. u pogledu deficita su u redu – i tada se planira nizak deficit i to će dovoditi do daljeg smanjenja javnog duga, kaže predsednik Fiskalnog saveta.

Ali, druga strana problema je što ovaj rebalans za 2019. i budžet za 2020, unutar okvira tog niskog deficita, slobodna sredstva stavlja u potrošnju umesto u stimulisanje privrednog rasta, naglašava Petrović i navodi da je to osnovni i veliki problem.

Ta sredstva bi, kako kaže, trebalo da idu na smanjenje poreza privatnom sektoru i to pre svega na smanjenje opterećenja za rad privatnom sektoru. „Praveći grubi račun za narednu godinu, videli smo da 20 milijardi dinara može da se vrati privredi kroz smanjenje poreza – smanjeno opterećenje rada sada je 62 posto, palo bi na 60 odsto, i pre svega bi se fokusiralo smanjenje na opterećenje najnižih zarada jer su one porasle“, navodi on.

A drugi deo, od 20 do 25 milijardi trebalo bi, kako ističe, da ide u dodatne investicije – puteve, železnice, komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine. To se godinama ne dešava – komunalna infrastruktura je veoma loša, a Srbija je jedna od najzagađenijih zemalja, podvlači Petrović. Pokazali smo u ovoj prezentaciji da postoji novac za to, da postoje projekti i da treba započeti iduće godine te neophodne investicije, istakao je on.

Na pitanje da li će se to naći u budžetu za iduću godinu, navodi da se sada vidi da, i ako toga bude u budžetu, biće znatno redukovano. Jer samom činjenicom da su plate povećane ovim rebalansom, to se prenosi na iduću godinu, i poješće skoro trećinu ovih para za ove investicije, navodi Petrović.

„Već sada vidimo da su najave Vlade za smenjenje poreza, što namerava da učini, upola manje od onoga što je moglo da bude i što predlažemo, oko 10 milijardi dinara. I to je osnovna stvar gde se sredstva neće na pravi način upotrebiti“, ističe Petrović.

Već dve godine zaredom imamo snažno povećanje investicija za vojsku i policiju, a rebalansom je to još povećano, i tako skoro ništa neće ostati od dodatnih sredstava za infrastrukturu, navodi on. S ovim rebalansom se vidi da je taj trend investicija u bezbednosni sektor nastavljen, dodaje gost N1 koji navodi da se, kad je to u pitanju, gotovo četiri puta više ulaže u Srbiji nego u zemljama centralnoistočne Evrope.

Kaže da su mere o kojima govori Fiskalni savet mere koje treba da podstaknu privredni rast (smanjenje poreza privatnom sektoru, ulaganje u infrastrkturu…), a da za to, sa ovakvim trendom neće biti novca. Napominje i da je, pri tom, privredni rast Srbije ispod onog u centralnoistočnoj Evropi. Mi rastemo oko 3, 3,5 odsto, oni su rasli oko 4, navodi Petrović. U 2019. i 2020. se očekuje da se privredni rast usporava i kod nas i u Evropi i da ćemo rasti dogodine oko 3 odsto, kaže Petrović koji konstatuje da je to nedovoljno. „Kad sve to zaokružite neophodno je preduzeti mere koje će taj privredni rast pogurati naviše i iz toga plaćati plate i penzije“.

Na pitanje da li je onda ta odluka populistička, s obzirom na to da slede i izbori, Petrović kaže da je ekonomski neodgovorna.

„U svakom slučaju ekonomski je neodogovrna mera da povećate plate u državi duplo više nego što raste BDP. Ono što dodatno zabrinjava je da je to druga godina zaredom da se dešava. Ove 2019. će plate u državi porasti za nešto više od 9 odsto u poređenju sa proizvodnjom koja će porasti 5 ili 5,5 odsto, a već se za sledeću godinu planira slična stvar“, kaže on.

Problem je, navodi, i što se ponovo odložilo i pomerilo uvođenje platnih razreda, koje se pominje od 2014. To je odloženo da se uradi sredinom 2020, što praktično znači da se ostavlja za 2021, kaže on. Ovo povećanje ne samo da je veliko u proseku, nego je diferencirano po sektorima, i to je rađeno bez analiza, i dodatno se prave neopravdane razlike u platama, navodi Petrović koji to ilustruje primerom da su plate inženjera u Ministarstvu građevinarstva manje nego inženjera u MUP-u… Te disporporcije su ogromne, i dodatno se narušavaju ti odnosi, kaže, navodeći da je veliko je pitanje da li će platni razredi i zaživeti, iako se stavljaju kao plan.

Upitan o jednokratnoj pomoći penzionerima od 5.000 dinara, kaže da je to manji udar nego povećanje plata. Plate su stalno povećane i to se prenosi na sledeću godinu, ali sama ta mera nije dobro ciljana mera socijalne politike, naveo je on. Petrović kaže da ima 100.000 starih ljudi koji uopšte ne primaju penziju i stvarno su finansijski ugroženi i neće obuhvaćeni tom merom, a s druge strane, postoje ljudi sa dobrostojećim penzijama koji će dobiti pomoć. Ta mera, kao mera socijalne politike je slaba, ono što treba da se utvrdi je kakvo je stvarno socijalno stanje pojedinih kategorija i onda da se ta sredstva, koja nisu mala, oko devet milijardi dinara, raspodele upravo tamo gde je potrebno, naglasio je Petrović.

Ministar Mali je rekao da će pre kraja godine prosečna plata u Srbiji biti 500 evra. Petrović podvlači da će nešto ispod 500.000 ljudi biti obuhvaćeno povećanjem plata od nešto više od 9 odsto i dodaje: „Ako se na taj način dostigne tih 500 evra, to nije zdrav ekonomski način, racionalnije bi bilo da su smanjeni porezi. Glavna, zdrava ekonomska mera jeste da vi omogućite privatnom sektoru da investira, raste i da plate u privatnom sektoru dostignu taj nivo“.

Izvor N1
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...