Broj onih koji nemaju pravo na štrajk drastično povećan

143

Nacrtom zakona o štrajku propisuje se da štrajk može da organizuje većina zaposlenih ili sindikat.

Minimum procesa rada utvrđuje kolektivni ugovor, a ako nema takvog ugovora onda se formira posebna stručna komisija, piše Politika.

Definisana su i prava zaposlenih na štrajk solidarnosti sa radnicima drugog preduzeća u trajanju do jednog dana, kao i skraćenje vremena od najave do početka štrajka sa sadašnjih sedam, na tri do pet dana.

Proširuje se i krug onih koji neće moći da štrajkuju – vojska, BIA, Hitna pomoć, Kontrola letenja, pripadnici specijalne i posebnih jedinica policije.

Ipak, o finalnoj verziji nacrta i dalje postoje razmimoilaženja u stavovima sindikata, poslodavaca i države, koja i pored toga najavljuje da će se ovaj dokument uskoro naći na sednici vlade, a potom i pred poslanicima Narodne skupštine

Slađana Kiković, šef pravne službe Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, podseća da je do prošle godine postojala radna grupa za izradu zakona o štrajku, ali je njen rad prekinut, iako se socijalni partneri nisu dogovorili o osnovnim postulatima i razlozima za izradu zakona.

Ona podseća da je izostao dogovor o minimumu procesa rada i načinu na koji će se on utvrđivati.

„Na prekjučerašnjem okruglom stolu na temu sindikata u privatnom sektoru, u organizaciji našeg sindikata, predstavnica Ministarstva za rad izjavila da se na kraju ipak došlo do zajedničkog rešenja, bar u meri da se unapredi sadašnji zakon. Ona tako, naravno, štiti interes svog poslodavca, a to je država, ali treba ipak znati da su ostala razmimoilaženja u stavovima sindikata, poslodavca i države. Jer kada se kaže minimum procesa rada misli se na delatnosti koje će biti pod posebnim režimom za ostvarivanje prava na štrajk“, kaže Kiković i dodaje da ovakav zakon ne bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru.

Ranka Savić predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata kaže za Politiku da je najveća zamerka to što je broj onih koji nemaju pravo na štrajk drastično povećan.

„Po novim pravilima policija, recimo, više neće moći da organizuje štrajk. Sem toga, povećan je i broj onih koji moraju da obezbede minimum procesa rada. Svim tim se obesmišljava pravo na štrajk, koji predstavlja pravo radnika na pritisak da im se izađe u susret u ostvarivanju prava“, ističe ona.

U Srbiji se najčešće štrajkuje zbog toga što poslodavac ne isplaćuje zarade. Zato su sindikati tražili da se vlasnik preduzeća ipak obaveže da radnicima po okončanju obustave rada plati i vreme koje su proveli u štrajku, što se nije našlo u zakonu. koja i pored toga najavljuje da će se ovaj dokument uskoro naći na sednici vlade, a potom i pred poslanicima Narodne skupštine.

Slađana Kiković, šef pravne službe Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, podseća da je do prošle godine postojala radna grupa za izradu zakona o štrajku, ali je njen rad prekinut, iako se socijalni partneri nisu dogovorili o osnovnim postulatima i razlozima za izradu zakona.

Ona podseća da je izostao dogovor o minimumu procesa rada i načinu na koji će se on utvrđivati.

„Na prekjučerašnjem okruglom stolu na temu sindikata u privatnom sektoru, u organizaciji našeg sindikata, predstavnica Ministarstva za rad izjavila da se na kraju ipak došlo do zajedničkog rešenja, bar u meri da se unapredi sadašnji zakon. Ona tako, naravno, štiti interes svog poslodavca, a to je država, ali treba ipak znati da su ostala razmimoilaženja u stavovima sindikata, poslodavca i države. Jer kada se kaže minimum procesa rada misli se na delatnosti koje će biti pod posebnim režimom za ostvarivanje prava na štrajk“, kaže Kiković i dodaje da ovakav zakon ne bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru.

Ranka Savić predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata kaže za Politiku da je najveća zamerka to što je broj onih koji nemaju pravo na štrajk drastično povećan.

„Po novim pravilima policija, recimo, više neće moći da organizuje štrajk. Sem toga, povećan je i broj onih koji moraju da obezbede minimum procesa rada. Svim tim se obesmišljava pravo na štrajk, koji predstavlja pravo radnika na pritisak da im se izađe u susret u ostvarivanju prava“, ističe ona.

U Srbiji se najčešće štrajkuje zbog toga što poslodavac ne isplaćuje zarade. Zato su sindikati tražili da se vlasnik preduzeća ipak obaveže da radnicima po okončanju obustave rada plati i vreme koje su proveli u štrajku, što se nije našlo u zakonu.

Izvor Politika
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...