Plate kod privatnika: Radnik zaradi duplo više nego što ga gazda plaća

288

Zaposleni u javnom sektoru, njih nešto manje od 600.000, dobiće već narednog meseca veće plate.

Upitno je, međutim, šta će biti sa zaradama u privatnom sektoru.

Država je, sa svoje strane, svesna manjih prihoda u budžetu, uradila sve što je u postojećem ekonomskom trenutku mogla: povećala je minimalnu zaradu za narednu godinu 3.000 dinara, povećala je neoporezivi iznos zarada s 15.300 dinara na 16.300. Poslodavci će od Nove godine plaćati 0,5 odsto manje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, piše Dnevnik.

Nakon povećanja plata kod države, i privatni sektor neće imati veći trošak i smanjenje konkurentnosti zbog toga, pa bi to značilo da mora doći i do povećanja niskih primanja radnika kod privatnika. Pogotovo je to, po oceni ekonomista, neophodno da bi se ublažio odlazak radne snage, i to one kvalifikovane i za kojom tržište rada ima potrebu.

Po oceni ekonomiste Ivana Nikolića, rast plata u privatnom sektoru neće uticati na konkurentnost i produktivnost, odnosno neće srpske proizvode učiniti manje konkurentnim.

„Tradicionalno niske plate prethodnih godina prikupile su dovoljnu rezervu da i posle povećanja u srpskoj prerađivačkoj industriji radnik stvori gotovo dvostruko više nego što košta“, ocenio je Nikolić.

On objašnjava da, kad poslodavac na radnika potroši 100 evra za platu, poreze i doprinose, radnik mu vrati 190 evra dodate vrednosti. Analiza ekonomista okupljenih oko „Markoekonomskih analiza i trendova“ pokazuje da su trenutno od nas u Evropi produktivniji samo prerađivači u Mađarskoj i Bugarskoj.

„U ukupnoj vrednosti proizvoda u prerađivačkoj industriji, troškovi rada odnose svega 11,8 odsto“, ocenio je Nikolić.

Pozicija stranih investitora je u tom smislu još povoljnija. Tokom 2017. godine, u 655 prerađivačkih preduzeća u kojima je učešće stranog kapitala bilo 50 odsto i više, udeo ukupnog troška rada bio je jedva deset odsto. Ovde produktivnost korigovana zaradama premašuje 220, što znači da se na 100 evra troškova stvori 220 evra dodate vrednosti. Dakle, obezbeđena je rezerva, tako da porast plata neće okrnjiti konkurentnost privrede.

Medijalna neto zarada za avgust ove godine, što su poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku o platama u Srbiji, bila je 41.927 dinara, što znači da je 50 odsto radnika zaradilo do tog iznosa. Ako ništa drugo, bilo bi dobro da se radnici u privatnom sektoru platama barem izjednače s tom medijalnom neto zaradom, piše Dnevnik. Pogotovo oni koji su na minimalcu i bez obzira na to što će on od 1. januara naredne godine biti 30.022 dinara, i dalje će biti više od 10.000 manji od medijalne neto plate.

Iako i statistički podaci pokazuju da je jaz između prosečnih neto zarada u javnom i privatnom sektoru veliki, poslodavci se i dalje ne izjašnjavaju o tome da li će sledeće godine, osim većeg minimalca, radnicima davati veću platu.

Zvanična statistika za avgust pokazuje da su neto zarade u javnom sektoru bile 51.318 dinara, a kod preduzetnika 28.928.

Izvor Dnevnik
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...