Predsednik Fiskalnog saveta: Za privredni rast potrebne strukturne reforme

77

Vlada Srbije se zadovoljava makroekonomskom stabilnošću i niskim deficitom, ali ne čini važan korak dalje u strukturnim reformama, pre svega javnog sektora, koje bi pospešile privredni rast, izjavio je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

„Reforma javnih preduzeća, među kojima je najveće Elektroprivreda Srbije (EPS), mogla bi da, zajedno sa drugim javnim preduzećima, bude generator investiranja i privrednog rasta što danas nije slučaj“, rekao je on na 18. Međunarodnoj konferenciji Beogradske berze „Upgrade IN Belgrade“.

Dodao je da se niske javne i domaće privatne investicije koče zbog problema pre svega u vladavini prava i nivou korupcije.

„Domaće privatne investicije su jedna od ključnih karika koje bi mogle da postaknu privredni rast“, rekao je on.

Naveo je da deo privatizacije preostalih državnih preduzeća ide u dobrom pravcu, ali i naglasio da su glavni problem ona preduzeća koja će ostati u državnom vlasništvu, a koja se ne reformišu, pre svega EPS.

Ukazao je da je EPS u svoj razvoj dugo investirao iznose manje od amortizacije, zbog čega se kapaciteti tog javnog preduzeća smanjuju, pa uskoro neće uspeti da održava postojeći nivo proizvodnje, a moraće da zadovolji i buduću tražnju. Dodao je da u EPS-u postoji i velika potreba za ulaganjem u zaštitu šivotne sredine.

Petrović je kazao i da će veliki problem predstavljati i lokalna javna preduzeće koja su neefikasna, posebno ona iz komunalne delatnosti, koja zahtevaju veliku transformaciju.

On je dodao i da je osnovni problem Srbije nizak privredni rast, čiji je trend između tri i 3,5 odsto, što je manje od zemalja centralne i istočne Evrope, a ima stvarni potencijal da raste oko pet odsto, ali ponovio je, uz strukturne reforme.

Petrović je ocenio da su planovi Vlada Srbije za 2020. u oblasti fiskalne politike u užem smislu dobri, s ozbirom na nizak deficit ukupnog konsolidovanog budžeta od 0,5 BDP-a.

„On je odgovarajućeg nivoa za Srbiju, koji omogućava značajno smanjenje javnog duga u odnosu na ekonomski proizvod zemlje“, kazao je on.

Petrović je rekao da će se pri takvom deficitu javni dug, koji je trenutno nešto iznad 50 odsto BDP, smanjivati za dva procentna poena godišnje.

Dodao je da je srednjoročnom politikom, koju je Vlada Srbije najavila u fiskalnoj strategiji za naredne godine, predviđen nizak deficit, „što bi značilo da će se javni dug i dalje smanjivati“.

„Naša je preporuka da dug ide ispod 45 odsto BDP-a, da to bude gornja granica, zato što to obezbeđuje makoroekonomsku stabilnost, smanjuje rizik zemlje, a time i kamatne stope“, rekao je Petrović.

Izvor Beta
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...