Papa pozvao na napuštanje nuklearnog oružja i doktrine odvraćanja

46

Papa Franja danas je od svetskih lidera zatražio da se odreknu nuklearnog oružja i da odbace hladnoratovsku doktrinu odvraćanja, rekavši da gomilanje nuklearnog oružja umanjuje bezbednosti, traći novac i preti čovečanstvu.

On je osudio okončavanje sporazuma o kontroli naoružanja tokom svoje posete Nagasakiju, gradu koji je bio žrtva drugog atomskog bombardovanja 1945. godine.

Nakon što je položio venac i pomolio se u podnožju spomenika žrtvama atomske bombe, papa je rekao da je to mesto podsetnik na „bol i užase koje su ljudska bića sposobna da nanesu jedna drugima“.

„Uveren da je svet bez nuklearnog oružja moguć i neophodan, tražim od političkih vodja da ne zaborave da nas to oružje ne može zaštititi od trenutnih pretnji nacionalnoj i medjunarodnoj bezbednosti“, naveo je poglavar Rimokatoličke crkve.

Franja je Nagasaki, a zatim i Hirošimu, posetio na početku trodnevne posete Japanu, namenjene isticanju poziva na globalnu zabranu atomskog oružja. Stoga je Nagasaki bio idealno mesto za početak posete, ne samo kao žrtva nuklearnog oružja već i kao mesto gde je započelo hrišćanstvo u Japanu.

Vatikan je bio medju prvim državama koje su potpisale i ratifikovale pakt UN o zabrani nuklearnog oružja, a sam Franja je načinio korak dalje od svih svojih prethodnika tvrdnjom da je ne samo korišćenje već i samo posedovanje nuklearnog oružja „za osudu“.

Iako danas nije ponovio tu osudu iz 2017, izneo je sličan zaključak.

„Jedna od najdubljih želja ljudskog srca je ona za sigurnošću, mirom i stabilnošću. Posedovanje nuklearnog i drugog oružja masovnog uništenja nije odgovor na tu želju. Naprotiv, ono je uvek onemogućava“, rekao je papa.

Amerikanci su prvu atomsku bombu bacili na Hirošimu, 6. avgusta 1945, pri čemu je stradalo 140.000 ljudi. Tri dana kasnije je oko 74.000 ljudi poginulo kada je bomba bačena na Nagasaki. Mnogi koji su preživeli atomsko bombardovanje su trpeli dugoročne posledice radijacije i dobili razne vrste raka.

Prema japanskom zakonu iz 1957, namenjenom podršci preživelima iz Hirošime i Nagasakija, više od 370.000 ljudi jemoglo da se prijavi za razne vrste pomoći vlade, medju kojima su i medicinska i socijalna nega, u zavisnosti od toga koliko su bili udaljeni od mesta nuklearne eksplozije.

„U svetu u kom milioni dece i porodica žive u nehumanim uslovima, novac koji se baca i bogatstvo koje se stvara putem proizvodnje, nadogradjivanja, održavanja i prodaje sve razornijeg oružja su uvreda upućena nebesima“, naveo je Franja.

On je izrazio žaljenje zbog „klime nepoverenja“ koja razara pokušaje neširenja nuklearnog oružja i pravni okvir njegove kontrole, nakon niza kršenja sporazuma i ovogodišnje propasti hladnoratovskog Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF). SAD su se iz INF formalno povukle u avgustu, optužujući Rusiju za razvoj raketnog sistema koji je tim sporazumom zabranjen.

Papa Jovan Pavle Drugi je 1982. zauzeo stav da nuklearno odvraćanje može biti moralno prihvatljivo kao prelazno rešenje „sve dok se koristi kao korak ka obostranom u proverljivom nuklearnom razoružanju“. Medjutim, Vatikan je u skorije vreme zaključio da politika odvraćanja postaje permanentna i da ne vodi razoružanju. Svojom današnjom osudom odvraćanja, Franja je zadovoljio liberale i uznemirio konzervativce.

Japanci koji su došli da vide papu bili su zahvalni na njegovoj poruci.

„Mislim da je on osoba koja bez zadrške može da pošalje poruku mira“, rekao je Negoro Fumijo, 62-ogodišnji hrišćanin iz Osake.

Fumijo je bio jedan od oko 35.000 ljudi koji su satima čekali da papa održi misu na bejzbol stadionu u Nagasakiju. Na oltaru se nalazila i statuo Bogorodice, spašena iz katedrale uništene atomskom eksplozijom.

Franja je u Nagasakiju takodje odao poštu hrišćanskim misionarima i mučenicima vekovima nakon što je misionar, a sada i svetac, Fransisko Ksavijer doneo hrišćanstvo u Japan 1549. godine.

Papa je položio venac i na spomenik 26 mučenika iz Nagasakija, koji su 1597. razapeti na krstove. To je bio početak dvovekovnog progona hrišćana u Japanu.

Hrišćanstvo su u tom periodu očuvali takozvani „Skriveni hrišćani“, ispovedajući veru u ilegali.

Izvor Beta
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...