Da li su obećane promene u REM-u moguće do Nove godine?

60

Šta donosi obećanje vlasti da će do Nove godine biti izabrano pet novih članova Regulatornog tela za elektronske medije? Kako tumače stručnjaci, prema postojećim procedurama nemoguće su promene u REM-u bez direktnog uticaja na to, na papiru nezavisno telo, izveštava N1.

Dakle, postavlja se pitanje – da li su uopše moguće promene u obećanom roku?

Kada je stručni tim protesta „1 od 5 miliona“ letos predložio izmene u Savetu REM-a, optuženi su za mešanje u nezavisnost tog tela, a pojedini članovi tog tela ponosno su podvlačili da im ne pada na pamet da podnose ostavke.

Šest meseci kasnije, vlast se u dogovoru sa evroparlamentarcima obavezala ne samo da izabere tri nedostajuća člana, već i zameni dva postojeća.

Za profesorku Fakulteta političkih nauka Snježanu Milivojević u pitanju je paradoks – da bi vlast navodno omogućila nezavisnost REM-a, moraće direktno da natera neke od njih da odu.

„Ne znamo uopšte na koga se misli. U zakonu izričito piše da niko ne može vršiti pritisak na članove Saveta da budu zavisni u svom radu. Neko će morati da izvrši pritisak da neka dva člana podnesu ostavku“, kaže Snježana Milivojević sa FPN.

Rok za promene u Savetu REM-a je 31. decembar, ali po postojećem zakonu praktično je nemoguće da rokada bude završena za samo dve nedelje. Od momenta kada član Saveta REM podnese ostavku, kreće procedura koja podrazumeva 15 dana roka za podnošenje prijava, nakon koje parlamentarne stranke, saveti nacionalnih manjina i udruženja filmskih i dramskih umetnika moraju da usaglase predloge, između kojih potom novog člana bira većina poslanika.

„Nije realan rok, ali ako je predsednica Skupštine rešila da se to dogodi, to će se i dogoditi. Pretpostavljam da će Skupština naći vremena da popuni savet, u ovoj navrat-nanos proceduri do kraja godine u pretprazničnoj histeriji u kojoj se ni postojeći poslovi ne obavljaju“, dodaje Milivojević.

Dok se javnost bavi izborom novih lica, u novom predlogu pravilnika tog tela stoji preporuka da javni servis više ne mora sve političke aktere da prikazuje ravnopravno, već po značaju, upozoravaju u NUNS-u. Neodređena formulacija, koja, kažu, može stvoriti bezbroj problema u praksi.

„Nije jasno kako će se meriti ta važnost ili značaj političkih stranaka i lista koje su prisutne na izborima. Pretpostavljam da će se možda uzeti broj poslanika u parlamentu ali onda imamo situaciju da oni koji nisu u parlamentu neće biti prisutni na javnom medijskom servisu“, smatra Tamara Filipović iz NUNS-a.

Na pitanje da li se na taj način može praviti televizijski program, Filipović kaže da „ne bi trebalo u našoj zemlji gde imate toliko političkih aktera“.

Profesorka Milivojević zato ocenjuje da će Srbija izborom nove većine u Savetu REM formalno udovoljiti zahtevu Evropske unije, ali suštinski – zatvoriti mogućnost dijaloga, javne debate i demokratskih procedura prilikom izbora članova regulatornog tela.

Izvor N1
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...