Nova rasprava o pravilniku REM-a: Da li privatni mediji mogu da rade “šta hoće”?

106

REM pravi pravilnik za javne servise čiji rad već regulišu medijski zakoni, dok nema takvog pravilnika i za privatne televizije, osnovna je primedba upućena ovom regulatornom telu na drugoj javnoj raspravi o Nacrtu pravilnika o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje.

Na skupu održanom danas u prostorijama REM-a čuli su se i predlozi da treba ograničiti funkcionersku kampanju, odnosno učešće u kampanji nosilaca javnih funkcija tako da se izbegnu „pseudo-događaji“ kao dodaci predizborne kampanje koja želi da se ubaci u redovan informativni program na televizijama, ali i da se omogući više javnih rasprava i debata da bi se videlo kakav program neki učesnik u predizbornoj kampanji nudi građanima.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski izjavio je danas da „nije logično da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) za javne servise koji su već regulisani posebnim zakonom donosi pravilnik o izveštavanju tokom predizborne kampanje, a da takav pravilnik ne postoji za privatne komercijalne medije.

Veljanovski je tokom javne rasprave rekao da bi „bilo logično da je obrnuto, i da nije tačno da mediji mogu da rade šta hoće zato što su privatni“, kao i da „REM treba da reaguje kada je nešto u zakonu dato ali nije potpuno jasno“.

„Pravilnik o javnom medijskom servisu u delu o informacijama o predizbornim aktivnostima navodi da se treba primenjivati proporcijalna jednakost pri predstavljanju kandidata u predizbornoj kampanji. Ili je proporcionalno ili je jednako, ne može i jedno i drugo. Postoje oba modela u Evropi. Proporcionalni sistem se primenjuje u zemljama u kojima postoje dve dominantne partije, kao što je Velika Britanija ili Nemačka“, rekao je Veljanovski.

On je rekao da smatra da je nemački političar i predstavnik Evropskog parlamenta Knut Flekenštajn, koji je bio deo delegacije koja je u Beogradu učestvovala u međustranačkom dijalogu o poboljšanju predizbornih uslova „potpuno dobronamerno pomenuo primer proporcionalne jednakosti, ali i da u Srbiji ništa nije kao u Nemačkoj“.

„U našem slučaju naša politička situacija ni posle 29 godina nije sazrela, ima veliki broj političkih aktera. Nema samo dve jake političke partije“, rekao je Veljanovski i dodao da kada bi se ovde primenio princip proporcionalnosti onda bi najjača partija koja je na vlasti dobila ogroman broj predizbornih termina na televizijama, dok ostali ne bi dobili gotovo ništa, naročito ukoliko partije koje su se izjasne za bojkot ostanu pri toj odluci.

Veljanovski je rekao da REM ima više funkcija zato što svi detalji do kojih može da se dođe u praksi ne mogu da se nađu u zakonu, kao i da postoji problem što postoji Zakon o elektornskim medijima iz 2014.godine, tako da ne može pravnim aktom nižeg reda (pravilnikom) regulisati nešto što je višeg reda (zakon).

„U pravilniku REM-a stoji proporcionalna jednakost. Ovim predlogom se dezavuiše zakon. Činjenica je da je 2014. godine donet zakon koji treba da reguliše jednakost u predizbornom predstavljanju, i za opoziciju i za vlast. I ranije je bilo funkcionerskih kampanja, ni tada nije bilo ispravno, ni sada nije ispravno“, kazao je Veljanovski.

On je rekao i da je „vrlo problematično da li javni servisi imaju pravo da naplaćuju reklamiranje“.

„U Evropi ne postoji termin funkcionerska kampanja, koristi se termin nosioci javnih funkcija. Svi nosioci javnih funkcija treba da smanje pojavljivanje tokom predizborne kampanje. Mi sada vidimo svakodnevno ogroman broj pseudo-događaja koje su izmislili timovi za predizborne kampanje, u to spadaju otvaranja autoputeva, bolnica“, kazao je Veljanovski.

Prema njegovim rečima „evropski standard u tim slučajevima je da se sa takvih pseudo-događaja pušta samo tekst bez slike, uz osnovne informacije otvoren je auto-put, izgradio ga je taj i taj, koštao je toliko, otvorio ga je taj i taj“.

Predstavnik „Biroa za društvena istraživanja“ (BIRODI) Zoran Gavrilović je izneo svoje mišljenje da je „uloga medija u izbornom procesu edukacija građana i prilika da postavljaju pitanja političarima umesto građana“, što se uglavnom ne dešava.

„Iskustvo koje Birodi ima za sedam godina pokazuje da mediji u predizbornom procesu koriste defanzivni pristup. Problem je nedostatak debata u predizbornoj kampanji. U funkcionerskoj kampanji kada pogledate priloge o nekom događaju i reklamnu kampanju, ne vidite razliku“, rekao je Gavrilović.

On je rekao da je „potreban poseban član zakona koji bi sprečio da se u informativnim emisijama pojavljuju prilozi koji krše kodeks, a kao primer takve prakse u Srbiji naveo je slučaj kada se Ana Brnabić na nekom događaju predstavi kao premijerka a onda počne da priča o Srpskoj naprednoj stranci“.

„To je kršenje zakona. U izbornom procesu nije potrebna propaganda već dijalog, debata“, rekao je Gavrilović i dodao da je izborna kampanja vreme kada se vide sve slabosti našeg medijskog sistema.

Direktor nevladine organizacije „Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost“ (CRTA) Raša Nedeljkov je rekao da je dobro što ima još relativno dovoljno vremena da problemi koji postoje u radu medija u predizbornoj kampanji budu prevaziđeni.

On je kao predlog CRTE da se pravila u predizbornoj kampanji poboljšaju, rekao da REM povodom toga „treba da iskoristi svoje pravo da reguliše rad svih javnih i komercijalnih pružalaca medijskih usluga, i da za sve važe ista pravila“.

„REM treba da zabrani favorizovanje funkcionera tokom predizborne kampanje, da obezbedi jednakost učesnika u predizbornom programu, odnosno da svi akteri koji imaju proglašene izborne liste imaju jednak pristup medijima. Oglašavanje učesnika mora biti jasno regulisano i za javne servise i za komercijalne televizije, a potrebno je i da se monitoring rada pružaoca medijskih usluga od strane REM-a odnosi na ceo program a ne samo na informativne programe“, kazao je Nedeljkov.

Nedeljkov je naveo da je njegov predlog i da se zabrani prenos predizbornih skupova, već da se o predizbornom skupu izveštava u okviru dva minuta, kao i da ta dva minuta ulaze u vreme koje je predviđeno za tu stranku.

Zamenik predsednika saveta REM-a Goran Petrović je rekao da smatramo da su sve primedbe koje su do sada dostavljene dobronamerne, kao i da će Savet odlučivati šta od tih primedbi može da se usvoji. Prema njegovim rečima REM radi u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima iz 2014. godine, „i ne može ići šire nego što je zakon propisao“.

On je rekao i da je nadzor nad sprovođenjem Zakona o javnim medijskim servisima u nadležnosti Ministarstva kulture i javnog informisanja, kao i da je izvršavanje nekih preporuka u nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije.

Izvor Beta
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...