Istraživanje: Vlada zaostaje za Vučićem, a evo koje ministri su građani najgore ocenili

106

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najbolje je ocenjeni političar na vlasti, a slede premijerka Ana Brnabić i još četvoro ministara, pokazuje istraživanje agencije Faktor plus.

Najslabije ocenjeni ministri su Vanja Udovičić, Aleksandar Antić, Zoran Đorđević i Slavica Đukić Dejanović.

U istraživanju u kojem je učestvovalo 1.200 ispitanika koji su ocenjivali nosioce državnih funkcija ocenama od jedan do pet, Vučić je ocenjen prosečnom ocenom 4,2.

Premijerka Ana Brnabić dobila je ocenu 2,9, a za njom sa prosečnom ocenom 2,7 slede ministri spoljnih poslova Ivica Dačić, unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, građevine Zorana Mihajlović i državne uprave Branko Ružić.

Četvoro ministara ocenjeno je sa 2,6 – ministar finansija Siniša Mali, životne sredine Goran Trivan, zdravlja Zlatibor Lončar i ministar bez portfelja Milan Krkobabić. Ministar odbrane Aleksandar Vulin dobio je 2,5, a ocenom 2,4 građani su ocenili ministarku za EU Jadranku Joksimović i ministra privrede Gorana Kneževića.

Ministri trgovine, poljoprivrede i pravde Rasim Ljajić, Branislav Nedimović i Nela Kuburović zaslužili su 2,3. Mladen Šarčević je za vođenje resora prosvete dobio 2,2, kao i ministar kulture Vladan Vukosavljević i ministar zadužen za inovacije Nenad Popović.

Najlošije su ocenjeni ministar sporta Vanja Udovičić, rudarstva Aleksandar Antić, rada Zoran Đorđević i ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović.

Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić kaže za „Blic“ da je velika disproporcija između Vučićeve ocene i ocena ministara, što nije uvek dobro.

„Zanimljivo je da su svi ministri slično ocenjeni. Reč je o relativno niskim ocenama i one su slične kao prethodni put kada je isto pitanje postavljeno“,  navodi on.

Pejić kaže i šta bi mogao da bude razlog za niže ocene.

„Postoji nepravda prema pojedinim ministrima. Ima onih koji, recimo, nisu u medijskom fokusu, pa to može biti razlog za slabiju ocenu. Građani prosto ne znaju ništa, ni najosnovnije o njihovom radu“,  objašnjava Pejić.

Kada je reč o rejtinzima stranaka, stvari se nisu značajno menjale. Kada bi izbori bili u nedelju, Srpska napredna stranka osvojila bi 53,1 odsto podrške, Savez za Srbiju imao bi deset odsto, Socijalistička partija Srbije 9,9, a cenzus bi prešla i koalicija PSG/Stranka moderne Srbije sa podrškom od 6,6 odsto.

SPAS Aleksandra Šapića trenutno je na 4,3 odsto podrške, Srpska radikalna stranka na 3,2, PUPS 3,7 odsto, a pokret „Metla 2020″ zaokružilo bi na izbornom listiću 2,4 odsto ispitanika. Za neku drugu opciju glasalo bi 6,8 odsto građana.

“ Cele godine rejtinzi su vrlo slični. Stavili smo sve političke opcije. Da smo izostavili SzS koji je najavio bojkot izbora, promenio bi se odnos među manjim strankama opozicije, na SNS i SPS to ne bi značajnije uticalo“,  navodi Pejić i objašnjava da je pozicija SNS dominantna i dalje i da je teško zamisliti da u skorije vreme može da dođe do promene.

Na pitanje kako ocenjuje moguću koaliciju SNS i SPS koju je najavio Ivica Dačić, Pejić kaže da bi to pomoglo socijalistima da naprave bolji rezultat.

„Na kraju svako će imati svoj mandat i to što su na istoj listi s naprednjacima neće ih sprečiti da glasaju kako žele. Priča o lojalnosti koaliciji kao izrazu lojalnosti zato baš i ne pije vodu“,  navodi on.

Na pitanje „da li biste izašli na izbore kada bi se oni održali u nedelju“, 47 odsto ispitanika odgovorio je potvrdno, 30 odrično, a 23 odsto reklo je da ne zna ili nema stav.

„Očekujem da izlaznost bude otprilike kao i na prethodnih nekoliko parlamentarnih izbora. Bojkot bi nešto mogao da promeni, ali ne značajno“,  zaključuje Vladimir Pejić.

Izvor Blic
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...