Naučnici tvrde: I vikinzi strahovali od klimatske katastrofe (FOTO)

73

Jedan napis „runskim pismom“ iz vikinške ere, uklesan u kamen i čuven među stručnjacima, možda je zapis o strahovanju od klimatske katastrofe u Skandinaviji iz 9. veka, pokazalo je novo istraživanje tima švedskih univerzitetskih stručnjaka.

Na steni nazvanoj „Rok“, kod jezera Vatern u centralnoj Švedskoj, uklesan je, kako se veruje, najduži poznati „runski napis“ na svetu.

Sastoji se od više od 700 „runa“ – slova abecede staronemačkog jezika.

Istraživači dugo smatraju da je ta stena od pet tona, visoka 2,5 metra, spomenik mrtvom sinu, s napisom o junačkim pričama o vikinškim kraljevima i bitkama u kojima su se borili.

Ali, četvorica švedskih naučnika koja su se udružila da protumače taj napis, u radu objavljenom ove nedelje pišu da se u nekoliko delova tog teksta pominje prirodna opasnost, a ne vojna bitka.

„Verujemo da se tu govori o kosmičkoj ravnoteži“, rekao je profesor Univerziteta u Geteborgu Per Holmberg, koji je predvodio studiju.

„Možda smo se do sada previše fokusirali na važnost vojne sile u tom tekstu, ali da u tom napisu je važnija religijska moć – da se kosmos održi zajedno“, dodao je Holmberg.

Napis na steni o „smrti sunca pre devet generacija“ mogao bi se odnositi na ekstremno hlađenje klime 535-536. godine, koje je prouzrokovalo izostanak roda useva i glad širom sveta.

„Moćna elita vikinškog doba sebe je videla kao garante dobre žetve“, rekao je Olof Sundkvist, profesor istorije religije na Univerzitetu u Stokholmu.

„Oni su bili vođe kulta za koji se verovalo da održava krhku ravnotežu svetlosti i tame“, objasnio je on.

„Norska“ – severnogermanska mitologija opisuje „Fimbulvinter“ – brutalnu zimu koja je prethodila „kraju sveta“.

U 9. veku je bilo razloga da Vikinzi strahuju da će takva zima doći i zbrisati sav život na Zemlji, rekao je profesor arheologije sa Univerziteta u Upsali Bo Graslund.

„Pre no što je podignut runski kamen Rok, bilo je mnogih događaja koji su verovatno izgledali krajnje zloslutno: jaka solarna oluja obojila je nebo u dramatične nijanse crvene, prinosi useva su bili mali zbog izuzetno hladnog leta, a kasnije je pomračenje Sunca nastupilo jednog jutra odmah posle svitanja dana“, rekao je Graslund.

„Čak i samo jedan od tih događaja bio bi dovoljan da među Vikinzima stvori strah od drugog ‘Fimbulvintera'“, naveo je on.

Izvor N1 Beta
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...