Država nenamenski potrošila 500 miliona evra od ekoloških taksa

411

I dok Beograd i drugi gradovi Srbije ruše rekorde u zagađenosti vazduha, a državni vrh pokušava da smiri tenzije tvrdeći da nije ništa veća nego ranijih godina, bode oči to što su sve vlaste u poslednjih devet godina uključujući i aktuelnu gotovo pola milijarde evra od ekoloških naknada potrošile nenamenski.

Za taj novac moglo se izgraditi 20 regionalnih deponija, jer je, primera radi, deponija u Subotici koštala 24 miliona evra.

„Prema podacima iz izveštaja o finansiranju životne sredine Fiskalnog saveta nama je za modernizaciju toplana i proširenje toplovodne mreže potrebno 550 miliona evra. To je upravo taj novac koji je nenamenski potrošen i da smo ga uložili u to sada bismo imali značajno kvalitetniji vazduh“,  kaže za Danas Dejan Maksimović, istraživač Ekološkog centra Stanište.

Prema podacima iz opštinskih izveštaja o korišćenju sredstava fondova za zaštitu životne sredine u periodu između 2010. i 2018. od 98 opština njih 54 odsto finansiralo je aktivnosti koje ne pripadaju životnoj sredini, pokazalo je istraživanje EC Stanište.

U 80 odsto lokalnih samouprava u Srbiji još u fazi planiranja odlučeno je da se novac od eko taksi potroši ne na zaštitu životne sredine već na nešto drugo.

Iako taj novac najčešće nije bio „bačen“ već je odlazio na izgradnju puteva, održavanje vodovoda ili u uličnu rasvetu nije bio ni potrošen za ono čemu je namenjen.

Lider u nenamenskoj potrošnji je Beograd koji na svojoj teritoriji ima i najvećeg zagađivača EPS, samim tim i najveće prihode od ekoloških taksi.

U analiziranom periodu Beograd je nenamenski potrošio više od 3,1 milijarde dinara od eko taksi, Požarevac 1,4 milijarde dinara, dok je Bor 605 miliona dinara namenjenih životnoj sredini potrošio na druge stvari.

Pančevo je za devet godina nenamenski potrošilo 551 milion, Ub 336 miliona, a Lajkovac 325 miliona dinara.

Ukupni prihodi od ekoloških taksi su za poslednjih devet godina bili nekih 48 milijardi dinara, a rashodi fonda samo 14 milijardi dinara, tako da je drugu namenu dobilo 34 milijarde dinara.

Računajući u evrima, do kraja 2018, nenamenski i mimo fondova za zaštitu životne sredine potrošeno je 387 miliona evra, od toga 288 miliona evra iz republičkog budžeta, i 99 miliona evra iz budžeta opština i gradova. Još 100 miliona evra otišlo je, takođe, nenamenski, ali na neke druge programe fondova.

Očigledno je da lokalne samouprave nisu jedini krivci za trošenje novca mimo osnovne namene.

Naime, sredstva od eko naknada su do 2015. bila namenska, da bi izmenom Zakona o budžetskom sistemu te godine obaveznost o namenskom trošenju bila ukinuta.

„Sredstva od eko naknada su do kraja 2015. bila namenska i morala su se trošiti kroz Zeleni fond, a na lokalnom nivou kroz budžetski fond za zaštitu životne sredine. Izmenama Zakona o budžetskom sistemu, ova sredstva više nisu namenska i mogla su se koristiti u bilo koju drugu svrhu. To je ozbiljno ugrozilo sistem finansiranja zaštite životne sredine. Obesmišljene su odredbe ekoloških zakona, a vlasti na svim nivoima podstaknute su da slobodno, u još većim iznosima, nastave sa prenamenom ovih sredstava, ali sada ne kršeći propise“, ističe istraživač EC Stanište Dejan Maksimović.

Zato ne čudi još jedan podatak iz ovog istraživanja gde se vidi da iz godine u godinu raste broj lokalnih samouprava koje su ukinule budžetski fond za zaštitu životne sredine. Sremska Mitrovica je svoj fond prva ukinula 2013, da bi do 2019. godine to isto učinilo ukupno 22 opštine i grada. Kao razlog za zatvaranje fonda najčešće se navodi prestanak namenskog karaktera prihoda od naknada.

U trenucima kada se borimo sa zagađenjem izgleda možda manje bitno, ali za pregovore i ulazak u EU svakako je među prioritetima i to što Srbija za primenu EU zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine mora da izdvoji mnogo više novca nego što je to sada slučaj.

Prema procenama od pre desetak godina Srbija je morala da uloži 10,5 milijardi evra za zaštitu životne sredine kako bi se približila evropskim standardima, sada su procene da bi to moglo da bude i 15 milijardi evra. Prema iskustvima drugih država kandidata za EU godišnja izdvajanja za ovu oblast morala bi da budu od dva do tri odsto BDP-a. Srbija poslednjih devet godina ulagala je negde između 0,25 i 0,7 odsto BDP-a.

Dok su republički i lokalni budžeti imali prihode od četiri do osam milijardi dinara godišnje od svih 10 ekoloških naknada, Vojvodina je prihodovala samo od jedne naknade između 10 i 14 miliona dinara. Rashodi pokrajinskog budžeta za zaštitu životne sredine su, kako je pokazalo istraživanje Ekološkog centra, od 300 do 500 miliona dinara godišnje.

„Tako postojeća raspodela prihoda dovodi do paradoksa, u kome se na republičkom i lokalnom nivou značajni iznosi troše nenamenski, dok se u AP Vojvodini za istu namenu dodaju sredstva iz drugih budžetskih izvora“, ističe Maksimović.

Izvor Danas
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...