Grupa nezadovoljnih pisaca bojkotuje NIN-ovu nagradu: Nema kompetentnog žirija za dodelu književnih nagrada

106

Grupa od 18 pisaca, među kojima su dosadašnji dobitnici NIN-ove nagrade Vladimir Tabašević i Miro Vuksanović, kao i neki od autora koji su bili u širem izboru za 2019. godinu, odlučila je da ubuduće bojkotuje to književno priznanje, nezadovoljna članovima žirija, odnosno njihovom stručnošću i, kako su naveli, moralnom kompetencijom, piše Seecult.

Dan uoči dodele 66. NIN-ove nagrade, grupa nezadovoljnih pisaca, među kojima je i filmski reditelj Emir Kusturica, navela je u pismu javnosti da od svojih izdavača zahteva da njihova dela ne prijavljuju u konkurenciju za NIN-ovu nagradu, a od „ovog i narednih, verovatno jednako spornih žirija, da ih, neprijavljene, ne uzimaju u obzir“, navodi Seecult.

„Neminovna propast jednog, nekad relativno slobodoumnog, a danas gotovo maloumnog priznanja, tako će se ubuduće odvijati bez nas“, naveli su: Vladimir Kecmanović, Vladimir Tabašević, Dejan Stojiljković, Đorđe Pisarev, Emir Kusturica, Igor Marojević, Laura Barna, Lidija Jelisavčić Ćirić, Ljubica Arsić, Marko Krstić, Milan Ružić, Miro Vuksanović, Muharem Bazdulj, Nikola Malović, Sava Damjanov, Slaviša Pavlović, Slobodan Vladušić i Franja Petrinović.

Smatrajući da „ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju“, „niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni“, kao i da „ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju s umetničkim“, potpisnici pisma ocenili su da i NIN-ova nagrada, u svojim zlatnim godinama, „nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali činili da vanumetnički kriterijumi ipak u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima“.

„Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala nesporan renome. Ali ta vremena su definitivno prošla“, ocenili su pisci nezadovoljni ovogodišnjim žirijem, kojim čine: Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Marija Nenezić i Teofil Pančić (predsednik).

Potpisnici pisma o bojkotu izrazili su nezadovoljstvo, kako su naveli, stručnom i moralnom kompetentnošću članova žirija, kao i načinom na koji je izabran.

„Već preterano dugo i preterano često o ovoj nagradi odlučuju, što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kom merilu su birani. Od trenutka u kom su nedeljne novine NIN postale vlasništvo jedne inostrane privatne kompanije, taj negativan trend primetno raste, da bi do kulminacije proizvoljnosti došlo ove godine. Bilo bi minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove“, ocenili su potpisnici pisma, koje su tabloidi predstavili kao najtiražnije domaće romanopisce.

Potpisnici pisma o bojkotu ocenili su i da je „u skladu sa sastavom žirija dobijen uži izbor od deset knjiga, koji, čast izuzecima, i bez obzira na to koja su dela ušla u najuži izbor i koje će biti proglašeno dobitnikom, predstavlja tragikomičan pokušaj da se poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička korektnost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest proglasi kosmopolitizmom“.

„Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor jeste da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti“, navela je grupa pisaca dan uoči dodele NIN-ove nagrade za 2019. godinu, koju bi mogli da dobiju Stevo Grabovac, Slobodan Tišma, Ana Vučković, Milenko Bodirogić ili Saša Ilić.

NIN: Nejasan motiv, jedino su jasni osujećenost i zavist

Urednik kulturne rubrike NIN-a Dragan Jovićević izjavio je da mu je pismo te grupe pisaca bilo veoma zabavno za čitanje, ali je nejasan njihov motiv, a jedino su jasni osujećenost i zavist.

„Samo saopštenje i motivacija da se ono napiše ostaju krajnje nejasni. Posebno što spisak potpisnika čine i dobitnici priznanja, kao i oni koji su bili ove godine u konkurenciji, a koji tada nisu postavljali pitanje kompetentnosti žirija. Jedino što je jasno jesu osujećenost i zavist pojedinih pisaca, kojima bi verovatno odgovaralo da oni sami biraju sastav žirija za dodelu najznačajnije književne nagrade. Dok do toga ne dođe, o članovima žirija odlučivaće isključivo kolegijum NIN-a, koji stoji iza stručnosti svakog od petoro odabranih kritičara“, izjavio je Jovićević Kuriru i izrazio uverenje da će NIN-ova nagrada ostati najznačajnije književno priznanje u Srbiji.

U najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 2019. godinu su: Mulat albino komarac (Imprimatur) Steva Grabovca, Grozota ili… (Čarobna knjiga) Slobodana Tišme, dobitnika 2011. za Bernardijevu sobu, Yugoslav Ane Vučković (Partizanska knjiga), Po šumama i gorama (Orfelin) Milenka Bodirogića i Pas i kontrabas (Orfelin) Saše Ilića.

U užem izboru bili su i romani Ništa lakše od umiranja Elvedina Nezirovića (Laguna), Paučina Vidosava Stevanovića (Službeni glasnik), dobitnika NIN-ove nagrade za Testament (1986), Čvor na omči Draška Sikimića (Lom), Biblija Nenada Rackovića (Laguna) i Rudi Nemanje Jovanovića (Partizanska knjiga), dok su u širem izboru bila 32 naslova.

Među autorima u širem izboru bili su i neki od potpisnika pisma o bojkotu – Igor Marojević bio je u konkurenciji Romanom o pijanstvima, a Muharem Bazdulj romanom Poslednji muškarac (Vulkan).

Žiri se i ovoga puta suočio sa hiperprodukcijom, budući da je za NIN-ovu nagradu prijavljeno oko 200 romana.

Izvor Seecult.org
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...