Na Dan socijalne pravde – zastrašujući podaci o siromaštvu u Srbiji

44

Srbija nema sveobuhvatnu strategiju za borbu protiv siromaštva iako u njoj živi 1.800.000 građana koji su u riziku od siromaštva, a socijalna davanja za najugroženije su najniža u Evropi, saopštila je Inicijativa A11 povodom Međunarodnog dana socijalne pravde, prenosi Nova ekonomija.

„Srbija još jedan Svetski dan socijalne pravde dočekuje sa zastrašujućim podacima o siromaštvu, odsustvom bilo kakve održive politike u pogledu unapređenja socijalnih i ekonomskih prava građana i građanki i bez efikasnog sistema zaštite ovih prava… Novčana socijalna pomoć iznosi nešto preko 8.000 dinara, a većina korisnika prima je samo devet meseci u toku godine“, navodi se u saopštenju.

A11 dodaje i da je skoro 10.000 korisnika novčane socijalne pomoći do sada bilo prinuđeno na neplaćeni rad kako ne bi izgubili pravo na socijalna davanja.

„Ove mere, iako uvedene još 2014. godine kao mere za aktivaciju korisnika socijalne pomoći, dovele su samo do toga da su najugroženiji dodatno ugroženi, a da se socijalna davanja shvataju isključivo kao trošak za državni budžet“, ocenjuje se u saopštenju A11.

Ta organizacija je kazala i da je zdravstveno osiguranje i dalje je nedostupno najosetljivijim grupama građana bez dokumenata ili prebivališta, među kojima su skoro isključivo pripadnici romske nacionalne manjine.

„Pored toga, novi Zakon o zdravstvenom osiguranju mogao bi ozbiljno da pogodi osobe koje se leče od karcinoma. Ovim izmenama je predviđeno da se pokriva najmanje 65% troškova lečenja za bolesti za koje je propisan obavezni preventivni pregled za lice koje se nije na taj pregled odazvalo. To znači da oni koji ne odu na preventivni pregled kojim bi se mogla otkriti bolest u ranoj fazi, neće imati pokrivene troškove lečenja u potpunosti“, navode u A11.

Ista organizacija navodi i da u Srbiji preko 70% domaćinstava ima probleme sa plaćanjem troškova stanovanja i da „donošenje nacionalne stambene strategije kasni nekoliko godina“.

„Krizom u oblasti stanovanja država se bavi na neadekvatan način pa tako kao prioritet stavlja jeftinu stanogradnju za pripadnike službi bezbednosti, izdvajajući 64.000.000 evra za tu namenu. Ovaj primer pokazuje da se prioriteti prilikom budžetskih izdvajanja ne rangiraju prema realnoj ugroženosti određene kategorije stanovništva i da se rešavanju stambenih potreba građana pristupa selektivno“.

A11 podseća i da se u poslednjih nekoliko godina zakupcima socijalnih stanova i stanova namenjenih izbeglicama i raseljenim licima naplaćuje porez na imovinu, a da Ustavni sud godinama ne rešava pitanje ustavnosti ovog poreza.

„Konačno, pored svih pobrojanih problema koji doprinose sve većem socijalnom raslojavanju i rastu nejednakosti u našoj zemlji, važno je naglasiti da je Srbija odbila da ratifikuje Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koji bi građanima omogućio pristup međunarodnoj zaštiti ekonomskih i socijalnih prva“, zaključuje se u saopštenju.

Izvor Nova ekonomija
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...