Osnivanje stranke u Srbiji košta 50.000 evra, kao i najjeftinija politička kampanja

111

Samo za registraciju političke stranke u Srbiji potrebno je oko 50.000 evra, dok održavanje jednog gradskog odbora godišnje košta i do 30.000 evra.

Kako piše „Blic“, to je tek manji deo novca koji je potreban, jer ako osnivanje stanke podrazumeva izlazak na izbore, onda troškovi minimalno iznose još 50.000 evra.

Da bi partija bila upisana u registar potrebno je, između ostalog, prikupiti 10.000 potpisa građana, dok je za osnivanje stranke nacionalne manjine propisano 1.000 obaveznih potpisa. Overa jednog potpisa kod notara prosečno košta 360 dinara, što znači da osnivanje stranke minimalno košta 3,6 miliona dinara. Uz overene parafe mora da se izdvoji 320 dinara za prijavu i 16.100 dinara za rešenje o upisu političke stranke u registar.

Dveri su ranije saopštile da su na overu potpisa dali čak 50.000 evra. S druge strane, ima i snalažljivijih, poput partije Zdrava Srbija, koja je potpise prikupljala čak godinu dana, ali je zato uštedela na overi, za koju je dala samo 850.000 dinara. Razlog je što su potpise prikupljali u malim opštinama gde nema notara, pa su oni overavani u sudu ili opštinskoj upravi, što je prosečno koštalo oko 70 dinara po potpisu.

„Najjeftinija kampanja za prošle gradske izbore u Novom Sadu, što provereno znam jer sam u njoj učestvovao, koštala nas je oko 50.000 evra, skoro jedan stan. Radili smo samo plakate, bez bilborda. Reklamirali smo se na lokalnim sajtovima i veoma malo pred same izbore u lokalnim novinama. Ostalo smo trošili na akcije i susrete sa građanima. Dakle, nismo bili ni blizu TV stanicama sa nacionalnom frekvencijom, popularnim nacionalnim novinama i bilbordima uz koje bi kampanja otišla u nebesa“, rekao je za „Blic“ novosadski političar koji je želeo da ostane anoniman.

U registru političkih stranaka Srbije upisane su 123 partije, od toga je 115 stranaka aktivno, dok je oko 68 manjinskih partija. No, u praksi više od polovine upisanih partija su neaktivne.

S druge strane, mnoge manjinske stranke su to samo fiktivno, pravi razlog njihovog postojanja je zloupotreba zakona i olakšano osnivanje stranke i prohodnost ka skupštini.

Zbog skupog osnivanja, danas se stranke radije kupuju, zakon to dozvoljava, a registar partija služi kao neka vrsta kupujem-prodajem oglasnika. Od 2009. godine čak 26 stranaka promenilo je naziv.

„Jedan gradski odbor u većim gradovima u Srbiji košta oko 3.000 evra mesečno. Većina novca odlazi na račune, prostor i platu sekretarice. Tu nisu uračunate akcije koje sprovodite“, rekao je za „Blic“ jedan odbornik iz Novog Sada.

Tako godišnje samo jedan gradski odbor košta u proseku oko 30.000 evra, bez akcija i ako nema više od jednog zaposlenog.

Najskuplja je ipak politička promocija. Za pokrivanje troškova izborne kampanje država izdvaja iznos od 0,07 odsto poreskih prihoda budžeta. Na parlamentarnim izborima 20 odsto novca namenjenog pokrivanju troškova kampanje raspoređuje se u jednakim iznosima svim učesnicima na izborima koji su dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora. Preostalih 80 odsto sredstava iz budžeta se dodelјuje učesnicima na izborima koji su osvojili poslaničke mandate, srazmerno broju osvojenih mandata. Ako partija na izborima ne osvoji najmanje jedan odsto, mora da vrati novac u budžet.

Na poslednjim parlamentarnim izborima 2016. iz državnog budžeta odvojeno je 580 miliona za izbornu kampanju.

„Za ozbiljnu kampanju, koja uključuje rad na terenu, javne događaje i oglašavanje, iznos koji morate da potrošite bliži se milionu evra. Ako želite da imate vrlo skromnu kampanju, kao što je ima većina partija sem trenutno SNS i SPS, možete da je završite i sa par stotina hiljada evra, ali tu će da vam nedostaje medijsko oglašavanje, koje je najskuplje“, kaže Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida.

Stranka mora da da jemsto da bi koristila javna sredstva u kampanji i, kako dodaje Klačar, večina stranaka finansiranje svoje izborne trke bazira upravo na tom novcu jer malo je donacija, priloga pravnih lica i prihoda od članarina.

Samo od 2012. godine više od 60 odsto novca strankama je u izbornim danima otišlo na političko oglašavanje.

Izvor Blic
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...