Komlenski prijavio Vulina zbog prisluškivanja novinara

331

Poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski podneo je krivičnu prijavu protiv ministra odbrane i predsednika svoje partije Aleksandra Vulina, kako bi nadležni organi ispitali da li je Vulin imao udela u presretanju komunikacije glavnog urednika Nedeljnika Veljka Lalića, saznaje Danas.

Kako je rekao Komlenski, prijavu je podneo 18. februara, a u njoj Vulina sumnjiči da je počinio krivično delo neovlašćenog pristupa zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka.

Danasu su u Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal potvrdili da je prijava protiv Vulina primljena, napominjući da su preduzeli mere kako bi ispitali njene navode.

Već danas u Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal trebalo bi da stigne još jedna krivična prijava.

Ovoga puta prijavu će podneti list Nedeljnik, a za presretanje komunikacije sumnjičiće N. N. lice. Kako su istakli u poslednjem broju Nedeljnika, pored prijave, direktno će se obratiti Zaštitniku građana, Povereniku za informacije od javnog značaja, BIA, VBA, VOA, MUP-u, Radnoj grupi za zaštitu novinara i medijskim udruženjima.

„U proteklih deset dana, od odgovora Aleksandra Vulina na neobjavljeni tekst Dragana Šutanovca u Nedeljniku, što je ukazalo da se novinari i(li) politički protivnici prisluškuju, mogli smo da čujemo čitav spektar uvreda, zamena teza, poluistina, pokušaja da se sve zataška, krivičnih prijava protiv samih sebe, nereagovanja tužilaštva i ekspresnog reagovanja Odbora za bezbednost, koji je od četiri agencije, postavio pitanje samo jednoj obaveštajnoj službi. Jedino nismo mogli da dobijemo odgovor na prosto pitanje: Odakle ministru odbrane Aleksandru Vulinu tekst koji nikada nije objavljen?“, navodi se u Nedeljniku.

Pored prijave, Nedeljnik je zatražio da se formira nezavisna komisija, kako bi se ispitalo da li ima praćenja i prisluškivanja novinara u Srbiji.

Kako za Danas kaže Veljko Lalić, glavni urednik Nedeljnika mandat komisije bi bio da ispita sve slučajeve u kojima postoje indicije da su novinari praćeni i prisluškivani.

„Ovde nismo samo mi u pitanju. Izuzetno je važno da svi slučajevi prisluškivanja dobiju epilog pošto se time ugrožava pravo novinara na rad. Ko će želeti sa vama da razgovara ukoliko ste pod prismotrom“, navodi Lalić.

Govoreći o formiranju komisije, Lalić kaže da je dobio usmenu podršku za tu ideju iz dva najznačajnija novinarska udruženja i da tek treba da se razgovara o sastavu i ovlašćenjima te komisije.

„Moja ideja je bila da u tom telu budu predstavnici reprezentativnih medijskih udruženja, kao i ljudi iz tužilaštva i policije. O detaljima tek treba razgovarati, ali je važno da se istraže slučajevi“, kaže Lalić.

Da je formiranje istražne komisije dobra zamisao, smatra i predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović. Ipak, kako je naveo za Danas, on smatra da bi ta komisija trebalo da bude formirana pri skupštini.

„Nezavisno da li je to Odbor za kontrolu službi bezbednosti ili u plenumu, bitno je, prema mom mišljenju da skupština istraži da li službe bezbednosti postupaju po zakonu i da li se prisluškuju novinari. Skupština je i kontrolni organ i ovo je prilika da se to dokaže. Tim pre što bi oni imali i mandat da predlože zakonske izmene ukoliko se ustanovi da ima sistemskih propusta“,  kaže Radomirović.

On naglašava da je u skorijoj prošlosti bilo primera da se novinari, pod različitim izgovorima, prate i prisluškuju i da takva praksa predstavlja pretnju demokratiji.

Na neke od tih primera podsetio je Nedeljnik u svom poslednjem broju – od neovlašćenog praćenja i fotografisanja bivšeg urednika portala Južne vesti Predraga Blagojevića, do prisluškivanja novinara Vuka Cvijića.

„I druge redakcije, poput KRIK-a, CINS-a ili televizije N1, izražavale su sumnje na nezakonito praćenje, ali nikada ništa nije dobilo epilog na sudu“, pišu u Nedeljniku.

Podršku ideji formiranja komisije dao je i Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara. Ističući da je i sam krajem osamdesetih bio meta prisluškivanja, Matić naglašava da ga brine činjenica da danas postoji vrlo jeftina tehnološka mogućnost za presretanje i snimanje razgovora, tako da to ne moraju biti samo državne institucije.

Ipak, kako ističe, u slučaju Nedeljnika je evidentno korišćenje presretnute komunikacije od strane visokog državnog funkcionera.

„Ne znam koliko je masovno prisluškivanje od strane ovlašćenih institucija i to je problem jer ne postoji efikasna civilna kontrola koja bi imala uvid u te podatke na nepristrastan način i o tome obaveštavala javnost. Kao polarizovano društvu konstantno imamo samo dve strane – onu koja sumnja i ona koja kaže da tu nema ničega“, navodi Matić.

On ističe da je zabrinut za novinare koji se bave istraživačkim novinarstvom posebno jer se istraživačke priče rade u dugom vremenskom periodu i te teme su zanimljive svima koji bi mogli biti na neki način pogođeni otkrićima novinara.

„Zbog toga je važno raščistiti šta se dogodilo u slučaju Nedeljnika, jer sam događaj ugrožava bezbednost novinara i urednika u ovom magazinu, naročito kada znamo da je bilo još ‘incidenata’ oko ove redakcije u poslednjih godinu dana“, kaže Matić.

Mislim da unutar medijske zajednice nemamo razvijenu kulturu i znanje o bezbednosti komunikacije naših novinara, redakcija, udruženja. Koliko znam postoji mali broj redakcija koje imaju preventivne aktivnosti koje onemogućavaju da se prisluškivanjem ili presretanjem internet komunikacije ugrozi rad na važnim pričama. Znači neophodna nam je stalna obuka, oprema, permanentna stručna podrška, kaže za Danas Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara.

On naglašava da, na drugoj strani, civilno društvo nije dovoljno jako, jedinstveno da pitanje neovlašćenog nadzora, zloupotrebe podataka, nametne kao izuzetno važno pitanje bezbednosti svakog pojedinca, a naročito onih koji rade za društveno dobro, koji štiteći javni interes postaju mete.

Izvor Danas
Možda Vam se takođe svidi:
Loading...